Srpski književni glasnik

~:

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 593

Аустро-Угарске сасвим свесрдно и одлучно између себе истребљивали, нису 1 децембра 1918 били објективно још потпуно сазрели ни за државно ни за национално уједињење. Тада се, по схватању извесних кругова из покрајина бивше ДустроУгарске, само тражио излаз из ситуације коју је моменат наметао: да се југословенски крајеви одвоје од Мађарске и Аустрије и спасу окупације италијанске; један део тих покрајина, одвојених од Аустро-Угарске, сматрао је да тек доцније има доћи питање државне организације и њезине форме; неки кругови су (а њих је и тада морало бити најмање) можда држали да се тек доцније има решавати и само основно питање: хоће ли се остати у једној држави.

Психолошко сшање о коме, кад је реч о Хрватима, говори Г. В. Маринковић, Министар Унутрашњих Дела, извире из економског стања Хрватске, у коју се одавна, поред туђинског режима, увукао и туђински капитал трговачки, индустријски и финансијски. Туђинског режима је нестало, али је остао, привредно нетакнут, шта више још и појачан, туђински капитал, који је хрватског сељака третирао као колониалног продуцента сировина, варошки елеменат хрватски потискивао трговцима, занатлијама и индустријалцима туђинског порекла, а хрватску интелигенцију или потпуно лишавао могућности да се користи благодетима привредног развитка, или је себи потчињавао. Под шаквим условима створено једно психолошко стање се може променити тек ако се сами услови промене: ако сами Хрвати, управо они слојеви њихови што су привредно најзаинтересованији и политички најмобилнији, добију могућности да се порву с туђинским капиталима и покушају ставити их у положај да с њима праве компромисе. Хрвати извесно сматрају да ће ту могућност имати само ако у својим унутрашњим пословима буду сасвим самоуправни.

Нешто сличнога има и код Словенаца, и ако не баш тако као код Хрвата; њихова тежња да „национализују“ индустријски и финансијски капитал који је за туђи рачун експлоатисао Словенију, такође је разумљива. Па и процес „национализације“ шумских и индустријских предузећа, а не само аграрно питање, изазива тешко и болно врење и у самој Босни. Многа питања економска и у тим и у другим покрајинама, и ако нешто друкчија по форми, узбуркавају целу државу Срба, Хрвата и Словенаца.

СРпски Књижевни ГлАСНИК. 38