Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 599

Економско ослобођење је за народне масе најглавнији део ослобођења. Због економске потлачености остављале су оне родну груду. Није их ослободио ко их и економски не ослободи.

Што те масе иду за племенским и конфесионалним странкама, то је зато што им оне обећавају најбоље економско ослобођење. Али држава је она која га може и дати.

Србија је већ једном дала свом народу земљу. То сад треба да примени што боље и што савршеније на нове крајеве. Ако наша држава да народу земљу, најјачом везом везаће га за себе, и он ће бранити своју отаџбину као што је српски сељак бранио обожавану Србију.

Ред у законодавству, по мом мишљењу, требао би да је овај: прво аграр, па после подела државе на области.

Црња. | МИЛУТИН ЈАКШИЋ

ПРЕДРАТНА И ПОРАТНА ПРИЧАЊА. (Крај.)

Причања Г. Црњанског су другачија. Главни јунак ДЛневника о Чарнојевићу је нека врста Печорина, безобзирног и ниско циничког егоцентриста који је залутао у 1914 годину, осамарен и претоварен грубим товаром прљавих нагона пећинског човека који је дегенерисан, подбуо, морално тром и, место крви, пун неке гнојасте сплачине. Упао је у један велики рат који је живео „на парче“. Није ни за рат ни против рата. Бацају га као лопту у игри, варајући га да ће га бацити лево или десно, па га бацају десно или лево, или никуда. Није везан ни за шта. Плаши се свега где треба да се троше нерви, мозак или крв. Креће се по невољи или заповести, и пада на нос, на уста, чело и колена, као мртав лист кад га ветар потера по улицама и треска о плотове, зидове и димњаке: нисам ни за шта, немојте ме дирати, баците ме где хоћете. Сели се, као чергар, под снагом не знам каквих ствари, од кафане на гробље, од болнице у ров, од плећа на дојку, (ту још једино тешко затрепери), од месечине на јутарње плаве зените, од дрвета до плота, по јаругама, планинама, колима, железницама, и увек, као куфер, по милости неких својих питијастих руку кроз које струји нешто зелено и отужно.