Srpski književni glasnik

Предратна и Поратна Причања. 605

Предратна и поратна причања занимају нас као уметничка причања: према томе колико је писац унео у њих од својих нерава и од свег свог бића. Материал из кога се кује причање уметнички је за нас од друге вредности. Он може да има као такав социалну, етичку и моралну вредност и да оној првој, у колико је за личност која просуђује тај материал погоднији или не, да још вишу или још нижу вредност. Али за онога који може у основама да одлучује ствари, то неће имати вредности. Ако се случајно поклопе вредности и ноције лепога са другим вредностима и ноцијама, лепо ће, ако су све те вредности подређене, ако је лепо врховни канон и ако је оно најодлучујућа· доминанта, само добити, истакнуће се још више, као краљица лепоте међу лепотицама: тај задњи план даће правом и основном плану још пунију вредност. У том случају је то тако; у сваком другом, не. Тако нас занимају и одушевљавају ова предратна и поратна причања, као и сва друга по овом широком пољу уметности. И ако су предратна причања Г. Вељка Петровића буржоаска и извијају се из једног гледишта на свет и режима владања у свету, традиционалног, консервативног, строго везаног за један чврсто повезан сплет појава, а причања Г. М. Крлеже и Г. Црњанског, са свим њиховим огромним разликама, причања „нових људи“, деце противу очева, анархистичка, комунистичка, нихилистичка, атрадиционална, и уобличавају се из једног другачијег виђења ствари и појава у свету, из једног виђења које је, као и оно прво, ново и старо колико и цела историја, психолошка и свака друга, овога света, — и ако је све то, нас је овде занимало, не шта је гледао уметник, него шта је видео, и не како је гледао, него колико је видео, чуо и осетио. И тако се и дошло до тога да су „предратни“ и „стари“ Г. Вељко Петровић и „поратни“ и „нови“ Г. М. Крлежа два добра и вредносна гледања и виђења ствари и појава које играју у њима, ван њих и чак тамо до гапз-а да су они једно и исто, с тим да један има више овога и мање онога и обратно; да су они два разна темперамента чије су уметничке вредности негде на близу; да један „визира“ у једном а други у другом правцу по видику, али да свако на свом правцу види далеко и лепо; да један чува или бар равнодушно гледа на овај низ и поредак ствари, а други баца нитрите у њега, али