Srpski književni glasnik

62 Српски Књижевни Гласник.

на што срдачнију потпору са стране државе, као што ју је до отворења имало, нарочито од Г. Министра Просвете, од Г. Начелника Уметничког Одељења и Управе Позоришта у Београду и Загребу.

НИКО БАРТУЛОВИЋ.

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ИЗ КОНЦЕРТНЕ ДВОРАНЕ: КОНЦЕРТИ ХРВАТСКОГ ПЕВАЧКОГ УДРУЖЕЊА „ЛИСИНСКИ“. — ДЕБИ Г-ЂИЦЕ ЈЕЛКЕ СТАМАТОВИЋ.

После хрватског певачког друштва „Коло“ из Загреба, дошло је у Београд хрватско певачко удружење „Лисински“ да потрди све оно што знамо о музикалној култури Загреба: да је то град у коме постоји једно снажно музичко струјање, у коме влада култ музичке уметности. Не мислим чинити упоређења, али хоћу да подвучем са највећим задовољством да нам је Загреб, са поменута два збора, послао врсне, подједнако – срчане, подједнако одушевљене борце, способне пионире за вишу уметност. И једно бих још хтео да нагласим: док је „Лисински“ млада организација која је — васпитавана, кроз једну деценију само, изразито-музикалном личношћу композитора „Мора“, Г. Франа Лхотке, професора консерваториума у Загребу, једнога од најактивнијих представника нашег јавног музичког живота, и вођена одушевљеном речи Г. професора Др. Виктора Новака, естетичара и ерудита, од првога корака у јавни живот истакла, јасно и одређено, свој високо подигнути, уметнички циљ; дотле је „Коло“, стари борац од пре више деценија, данас млада, нова, одрешита, одушевљена, обновљена уметничка целина, оживљена преданошћу професора Г. Ивана Гринвалда и ванредно крепком снагом младога диригента Г. Оскара Смодека.

За нас у Београду који у ствари гледамо онако како је најбоље да би се у њима пронашла њихова суштина, од ванредног је интереса тај снажни узлет „Кола“, и од не мањег је интереса та витална снага „Лисинског“. јер и једно и друго друштво су пионири новог доба, инициатори покрета, и, што је веома симптоматично, млади „Лисински“ је дао подстрека старом „Колу“, и данас то су два такмаца, одушевљена и надахнута поштеним идеалима.

А за нашу музичку културу то је од огромног значаја, то игра, управо, главну улогу. Питање је само да ли ће у овој нашој материалистичкој средини, каква је ова у Београду, у којој влада нека чудна традиција реакционарног духа, и у којој пирује површна амбиција непозваних да узимају став регулатора културних односа у нас, да ли ће у овој нашој

Урака