Srpski književni glasnik

72 Српски Књижевни Гласник.

ПРЕД НАПУШТАЊЕ МАЛЕ АЗИЈЕ.

— Писмо из Грчке. —

У пролеће ове године, када се на лондонској конференцији расправљало O мало -азијском питању, Француска и Италија биле су мишљења да Грчка треба да напусти Смирну, јер су сматрале да је то једини начин да се Кемал задобије за мир. Енглеска, и ако је била и сама уверена да се Кемалу морају учинити извесне концесије, ипак је радо прихватила захтев Грчке да се још једном покуша да се каквим енергичним војним походом Кемал примора на попуштање. Војни експерти француски и талијански изјавили су тада да такав један поход премаша снагу Грчке, пошто је за њега потребно бар двадесет и седам добро опремљених дивизија. Министар војни Гунарис тврдио је да Грчка може својом сопственом снагом извојевати ослобођење своје браће, и говорио је да дипломатија има сада да ћути, јер храбра грчка војска има да каже своју реч. „Севрски Уговор је пропао, нов уговор писаће се на бојном пољу грчким бајонетима“. Грчка је мобилисала и упутила на фронт нових десет класа, па како су и Двор и влада били уверени у успех похода, то су се и Краљ Константин и сви принчеви кренули у Малу Азију у нади да се отуд врате у триумфу. И наша као и страна штампа уобичајила је да с подсмехом говори о грчкој војсци, а то (е погрешка. Грчка војска није данас онако неопремљена и малодушна као што је била за време балканских ратова. Она је у борби са Кемаловим трупама и са огромним теренским и климатским тешкоћама, каквима изобилује Мала Азија, показала много и издржљивости и одважности. Што је она поред свега тога пожртвовања претрпела озбиљне поразе, кривица није до ње, но до оних који су јој доделили задатке који би премашили снагу и много силнијих војски. Разуме се да је присуство Краља Константина и принчева, који су се сви мешали у команду, било узрок оној општој забуни која је настала одмах после заузимања Ески- Шеира. Генералштаб, са краљем, ушао је брзо у сукоб са штабом Главног Команданта мало - азијске војске. Штаб Краљев је у овом сукобу однео победу на штету самих операција, и несрећни поход на Ангору је његово дело. Али крај свих тих грубих грешака и тешкоћа, војска грчка држи још положаје које је, повлачећи се, заузела. Само се и код ње већ осећа, врло природно, замореност, па, услед ње, јављају се и озбиљни знаци незадовољства. Војска је на првом месту изгубила потпуно веру у стратегијске способности Краља Константина и његовог штаба, које је она, од балканских ратова, узимала врло озбиљно. Влада је молила летос Краља да иде на фронт; код војске су владали оданост и дубоко уверење у његову непобедивост. „То је моћан капитал, рекао је Министар