Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни Гласник.

за њихове евентуалне поразе у борби са Кемалом. Сукоб између Енглеске и Француске због Мале Азије, за Грчку не може дакле бити од користи. На против, неспоразум између те две велике силе имао је, за њу као и за нашу Краљевину, тешких последица, пошто је подстакао Енглеску да задобије Италију на рачун грчких интереса у Епиру и наших захтева за поправку границе према Албанији.

У осталом, нико озбиљан не мисли више у Грчкој да ће она моћи остати у Малој Азији. Полазећи у Лондон,

Гунарис је рекао да ће у повратку донети собом „како било

решење, али решење“. И то је оно што се од њега тражи.

Гунарис игра своју последњу карту, ако се покаже мало-

душан и не изведе повлачење из Мале Азије, његов противник Стратос био би готов да то одмах учини. Маса тражи да

се мало-азијско предузеће ликвидира, да се две стотине хиљада

војника врате својим кућама, да се привреда поправи, а са

њом и курс драхме. Гунарисове дуге конференције у Лондону,

о којима јавност ништа позитивно не зна, али за које је уверена да не могу бити особито повољне, спремиле су масу за напуштање Смирне. Наде које Грчка влада полаже на користи од енглеско-францускога сукоба, односе се у ствари на накнаде које она очекује зато што ће се повући из Мале Азије. Повлачење из Смирне везивало се, на пример, за признање Краља Константина од стране Сила, али је то демантовано. И овај деманти је свакако тачан, јер би, у овом тренутку, збиља било врло незгодно чак кад би и саме Силе, сопственом инициативом, пришле решењу Краљевог питања. Како је несумњиво да ће Грчка, у сваком случају, изгубити Малу Азију, то би признање Константина данас изгледало као цена по коју су Силе добиле пристанак атинске владе за жртвовање грчких националних захтева. Много је вероватније да ће се за напуштање мало-азијских територија тражити признање досадањих ратних трошкова. Та накнада учинила би код грчког света врло повољан утисак, јер се ратни издаци за експедицију у Малој Азији пењу данас на близу две милијарде франака. Да пак Кемал призна тај дуг као дуг Турске, не треба ни мислити под данашњим војним приликама у Малој Азији. Али се Грчка не нада у Енглеску само за осигурање новчане накнаде, него и за друго нешто. Кемал тражи не само евакуисање Смирне, већ и повраћај Једрена, прве престонице Турске. Данас је већ опште познато да Италија и Француска истичу Енос-Мидију као будућу граница змеђу Грчке и Турске, и сви су изгледи да ће и Енглеска прихватити тај захтев. И то је оно што Грчка жели да спречи, јер би утврђивањем нове границе она била удаљена од остварења свога вековног сна. Силе са своје стране сматрају опет да би сувишно приближење Грчке Цариграду њу неминовно довело у искушење да у најближој будућности покуша

(ka