Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 15

какво изненађење и утврди се на Босфору. Какав ја ассотри је увек лако могућ кад су трупе Грчке на Чаталџи, а у самом Цариграду има стотинама хиљада Грка. Италија можда има за померање турске границе више на запад још и тај разлог што би се њиме успоставила заједничка граница између Турске и Бугарске, а тиме и сасвим природно зближење између њих на нашу и грчку штету. Споразум турскобугарски улази у ред комбинација на које Италија мисли да наслони своју политику на Балкану. У главноме данас је већ сигурно да ће Грчка изићи из Смирне, која ће добити једну од оних хибридних организација којима европска дипломатија поплавља свет. Поред Ријеке, Данцига, Саре, Арбаније и оног новог троугла у Шлезији, биће и Смирна један монуменат који ће сведочити о неподобности Сила да донесу дефинитивна и праведна решења. Несрећа Грчке била је у томе што је рачунала да ће њеној дипломатској умешности поћи за руком да у корист Грчке окрене несугласице које међу Силама постоје. У тој нади она се све више заглибљивала у мало-азијску авантуру, коју данас напушта пошто. је у њој упропастила око шездесет хиљада људи и око две милијарде франака. “st.

УНУТРАШЊИ ПРЕГЛЕД. — РЕШЕЊЕ КРИЗЕ.

Нова влада је, најзад, образована, нова стара влада, управо влада старе коалиције. Старе коалиције зато што нова није могла бити образована, а на изборе се није хтело ићи. Стара је била у рукама Г. Пашића, нова се очекивала од Г. Протића. Очекивања су преварила, и стара коалиција је остала. Да је Г. Протић донео радикалној странци ма какав споразум с хрватским блоком, стара коалиција би неповратно · пропала: ни за тренутак радикална странка не би оклевала да пође новим путем, за Г. Протићем, као некад и сад за Г. Пашићем, -— сва, рачунајући ту и Г. Пашића. Ово расположење радикалне странке притискивало је и притискиваће радикално-демократску коалицију — и уништиће је. Јер Г. Протић, ако сад и није успео, може успети, а на изборе, ако се сада и није хтело, једном ће се морати. Узрок Г. Протићевом досадашњем неуспеху лежи много више у врло разумљивом уском хоризонту извесних хрватских политичара, много мање у непогодности његових схватања. Тражећи споразум с највећим делом хрватских представника, он се спуштао њима, они се нису подизали њему. Спуштајући се њима, он је учинио врло много корака, па и опаснијих; они ка њему ни један. Да су учинили само један, тај један значио би можда смртни ударац радикално-демократској коалицији. Они то нису учинили, и ствари су остале по старом. Али