Srpski književni glasnik

78 · Српски Књижевни Гласник.

БЕЛЕШКЕ.

Споменица Владимира Гаћиновића — (Сарајево,

1921. 119 страна, 10 дин; приход у корист фонда за пренос ·

покојникових костију у отаџбину.) — Владимир Гаћиновић био је један од најмисаонијих у пасу омладинског колена које се толико истакло од 1908 до 1918: Али по чему је та плејада младих људи најјача, то нису идеје — они су их примали од старијих — него онај занос моралног поноса и јуначког прегалаштва којим су сами себе вољно на жртву принели да потресу и узбуне наше друштво. Чисти као деца, сањалице као девојке, скромни као сељаци, они су били заточници једне идеје као Југовићи. Сви по мало песници, они су ипак важнији по свом примеру и лепом заносу, него по оном што су, онако млади, оставили написано. И у овој Гаћиновићевој Споменици бољи је онај општи тон лепог идеализма и девичанства него што су, строго узевши, стил и суд. Но са свим тим, и најкултурнији читалац, који умедне да је чита, налазиће у њој ретког уживања, јер ће осећати мирис којим се заносило једно од најсимпатичнијих наших колена.

Попут ове Споменице намеравају се издати и неке друге, у првом реду Споменица Данила Илића. Ове Споменице не само да су један акт пиетета, него и сасвим лепо и корисно предање за новију омладину која долази, и која ће у времену данашње корупције моћи да у њима нађе један извор окрепе и један углед чојства и јунаштва.

НС.

Миозотис(од М. В. Кнежевића; Београд, 1921). — Симпатична почетничка мала књига поетичне прозе, непретенциозне, без много украса и шара, као што је скроман ситан пољски цвет чије име збирка носи. Поред безначајности, неоригиналности MH невештина, овде-онде по Koja

искренија нота, лепа идеја или срећан израз. JL.

У Борби Живота (Загреб, 1921). — Цео један живот огледа се у овој збирци песама Г. Ивана Франића Пожежанина:: и његова љубав, и његова вера, и његова осећања у природи, и његово родољубље, и борбе са тиранијом, и патње због мрака и социалне неправде — „цела лира“ песникова забрујала је пред нама у овој збирци. Гласи са те лире нам казују да Г. Франић не пролази слеп и глух кроз живот, него да у' њему саосећа са свима „патницима биједним широкога свијета“, са свима „рањенима духом“. И ма да у збирци има и невешто исказаних осећања, и наивности у изражавању, као у наших песника шездесетих година (Ох реци), и конвен-

ционалног револта против данашњег друштвеног уређења у

+

по факира ава Кор ари И УЖИ рата 7

ЊЕ и А И А А А,

о а ај А, и, а

TT А Да ı