Srpski književni glasnik

Белешке. 79

маниру јакшићевог Рашара (Смрш просјака, Обична прича, Ноћни дух), међу песмама Г. Франића нису ретке песме јачег полета, топлијег осећања, живље речитости. Песме Мој дом и Храч слободе имаће, свакако, судбину да буду рецитоване приликом разних школских свечаности, а песма На раскршћу могла би, можда, пристојно стајати у некој нашој антологији духовне лирике. Л. А.

»

„Разбибр и га“ (Књига шале и сатире. Уредио Абуказем Јуниор. Н. Сад, 1922). — Шарена књижица од 61 стране, и са скоро исто толико прилога, у прози, у стиху, бајаги шаљивих, безазлено сатиричних, против цариника, орфеума, песника зенитиста, југословенске поште, политике, и тако даље. Није да у књижици нема неког природног, некултивисаног духа; али је начин шале и сатире онај од пре тридесет и четрдесет година, и битно паланачки и примитиван: досетке помоћу игре с речима, ћаскање и задевање ситних људи и сатирисање безначајних локалних прилика, шаљиве алузије на предмете дневног интереса (Штајнахов серум игра велику улогу), старе и нове анегдоте „за ширу публику“, подгревање ранијих досетака, шале на сопствени рачун пишчев које писца треба да представе као великог „обешењака“. Сафир је писцу недостижни идеал. Уредник, и писац највећег броја приложака, вели у Предговору: „Књижица је намењена и широј публици, а и онима тањег укуса, те је пишемо да сваки читалац може наћи понешто за себе“. Референт коме је пало у део да напише ово неколико редака, натеран је да закључи да не припада ни широј публици ни онима

тањег укуса. Хи

ЧИТУЉ-ЕА.

Габријела Запољска. (1860 - 1921). — Ових дана умрла је чувена пољска списатељка Габријела Запољска. После Елизе Ожешкове и Марије Конопњицке, она је најчувенија пољска књижевница. Своју младост провела је у Француској, и то бављење силно је утицало на њен рад. Своју делатност почела је новелама: Акварели (1885), Каска Кариашида (1887), Прешпакао (1889), Оне (1890) Фаншазије и Сишнице (1891), итд., а наставила је романима: Живошна Крпа, Људска Менажерија, Јанка, Коловођа. Она је натуралиста и немилосрдно приказује све гнусобе живота које се у друштву покривају скрамом племенитости и честитости.

После новела и романа, Запољска пише драмска дела: Жабусја, Морал Госпође Дуљске (најбоље њено дело), Ахасвер, Мушкарац, Пета вече, Госпођица Маљишевска, Њих Чешворо, Сибир, Живош на Шалу, Оплешене Душе, Скица,