Srpski književni glasnik

914 : Српски Књижевни Гласник.

није изостала иза искусне Г-ђе Волевач. Г. Јурењев (љубоморни Форд) је био у свом елементу и вокално и мимски, и дао је успелу креацију. Уз целину су ванредно добро пристајале и карикатуре Слендер (Г. Милутиновић) и Д-р Кајус (Г. Туцаковић), па и неумољиви Г. Пеџ (Г. Стрижаков) и сладуњаво-неотпорни љубавник Фентон (Г. Викински.)

Хор, ансамбл у опште, потпуно је био на свом месту.

Балет у последњој слици није имао довољно маха на малој сцени „Манежа“. Али диспозиција група је била интересантна. Од солисткиња у балету истичу се Г-ђа Бологовска и, нарочито, Г-ца Бошковић, складношћу линије и лакоћом покрета.

и:

9 маја у сали „Касина“ ступио је пред публику, први

пут под управом капелника Г. Покорног, ново комплетовани,

оркестар Краљеве Гарде, приликом концерта који је, са много успеха, приредио активни „Месни Одбор Удружења Глумаца“ С. Х. С“

Г. Покорни је успео да створи велики војни оркестар који располаже сасвим добрим квалитетима и који је дисциплинован до крајних граница, тако да ће, уверен сам, са својим оркестром бити у стању да пробере специални програм и да га изведе увек добро и добро простудираног. Елзаске сцене од Масне-а, аранжман Ргеиае-а од Рахмањинова и 1812 од Чајковског су композиције које потпуно одговарају овом солидном оркестру, и изведене су са пуно ритма и склада. Мислим да смем рећи: и када се буде образовала Београдска Филхармонија која ће имати пред собом највише уметничке задатке — и која се мора основати шшо пре, ако не желимо да престоница постане предмет подсмеха далеко мањих градова наше краљевине и иностранства оркестар Краљеве Гарде ће, и поред Филхармоније, имати своје место у јавном музичком животу у нас.

МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ.

ВЛАХО БУКОВАЦ. — ПОВРЕМЕНЕ ИЗЛОЖБЕ.

Српски Књижевни Гласник забележио је укратко у свом претпоследњем броју смрт нашег прослављеног сликара Влаха Буковца. Иначе, осим уобичајених некролога и извадака из покојникове аутобиографије донесених у дневним листовима, о Буковцу се као уметнику није довољно писало. Он није у нас био познат. Београд, осим неколико портреа (Лазе Лазаревића; Милана, Наталије, Александра и Драге Обреновића; најзад, из последњих дана његовог рада, краља Александра, и још два три), није ништа видео од Буковца. Буковац није у Београду никада дуже живео. Он никада није нашао за