Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. | 215

потребно да изложи у Београду. Али га Загреб боље познаје. Буковац се у Загребу подуже задржао. Он је тамо, у своје време, био оставио, поред великог броја радова (међу којима се нарочито истиче завеса у Казалишту и велика слика дочека Фрање Јосифа у Загребу, затим велики број портреа, са особито добрим портреом Г-ђе Матејић), и несумњив и јак утицај на домаће сликаре. Медовић, Чикош, Црнчић, Тишов, поред осталих, Буковчеви су ученици. Али њему се није ни у Загребу остајало. Типични Далматинац из народа, он је био по менталитету скиталица, невезан, ни материално ни душевно, ни за свој крај ни за свој народ. Он је живео и у Италији, и у Бечу, и у Немачкој, и у Паризу, и у Прагу. У Прагу се најзад задржао, као професор академије уметности. Али он је тада био у потпуној декаденцији. Као они многи Италијани који иду у Америку да печале песмом, сликом или каквом другом вештином, или као наши исељеници, тако је и Буковац ишао, умиљат и податан, тамо где је било посла. Он је био и портретист дворова: и аустријског и српског и црногорског и југословенског, а свакако и још којих других. Ни у овом погледу он није правио питање, као ни поменути дворови у осталом.

Буковац је врло много радио и никада се није колебао, нити оптерећавао проблемима. Лични проблем за њега није постојао. Он је сликао оно што је тражено, не уносећи од себе у посао ништа друго до вештину да наслика, онако како се у то доба сликало. При томе, он је био толико спретан, толико вешт и једноставан, да је у извесним портреима постајао прави виртуоз. За њега нису постојали ни уметнички проблеми као такви. Он се никада није удубљивао у битност уметничког стварања, па ни у битност сликарства. Он се, осећајући велику способност техничког усавршавања и прилагођивања, развијао спонтано све до првога свога значајнијег професионалног успеха. То се десило у Паризу. Када му је речено да добро слика, он је од свога начина у томе тренутку направио манир, и почео опадати. Ово је сасвим разумљиво. Њега су највише инспирисали француски импресионисти. Њихов начин изражавања је, као што се зна, крајње једноставан. Али њихова подлога је била дубоко натуралистичко-импресионистичко убеђење и гледање на свет, њихова снага била је њихова искреност и индивидуална диференцираност. Све је то у Француза дошло у току дугог уметничког развијања, природно и органски. Од свега у француском импресионизму Буковац је видео само једноставност технике, коју је он, без осталих својстава импресионисте, брзо механизирао и претворио у манир или, у најбољем случају, академизирао. Али би било неправедно према овоме великом раднику не истаћи да је он у једној фази свога рада, када је био највише под утицајем француских импресиониста, дао