Srpski književni glasnik

290 Српски Књижевни Гласник.

већ има кривице и до Хрвата. Али док се њихове погрешке даду барем разумети, и ако не правдати, дотле за погрешке влада нема никаква извињења.

Менталитет код Хрвата — или бар код већине њих и данас је потпуно онакав какав је био под Аустријом. И ако су они фактички изгубили државну самосталност још 1102 године, као и ми последње остатке државе крајем ХУ века, они се и данас позивају на некако своје државно право, на неке прастаре уговоре, саборске одлуке и др. Што су на темељу тих старих пергамената водили политику у Аустрији, разумљиво је, (тако су радили и Чеси), јер се у Аустрији и могла водити политика само на основу „легитимитета“. Тако су радили и Срби борећи се за црквену аутономију на основу привилегија Леополдових. Али док је то у Аустрији имало бар привидну вредност, колико да се о томе може говорити, сад то не вреди више ништа. Они треба да виде ствари какве су у истини, наиме, да су се ослободили од туђинца, да су сад у својој држави заједно с браћом Србима, и да треба с њима заједно у Народној Скупштини да полажу основе свога новог државног уређења. На томе послу, а у границама горе изложених идеја о државном јединству, наћи ће много, и налазиће све више свесрдне потпоре код свих оних Срба који их сматрају за своју браћу, и који им желе добра као себи самима. Они не треба да данашњи режим сматрају као сраски, према њима непријатељски расположен као што је био маџарски, већ као режим данашњих властодржаца, који сутра у Скупштини може пасти. Ако би ко покушао да га и мимо вољу скупштинску одржи, тај би изашао ван граница закона, и зна се како се према њему поступа.

И поред свих недаћа у којима се сад наша држава налази, ја оптимистички гледам на њу. Ја верујем у њену срећнију будућност, јер народ може бити и заведен, али заведен не може непрестано остати: природни инстинкат, самоодржања и здрава народна свест мора победити. — Само је желети да то што скорије буде.

Београд. ЉУБ. СТОЈАНОВИЋ.