Srpski književni glasnik

302 Српски Књижевни Гласник.

дувајућим инструментима, поред егзотике коју буди у нама с подсећањем на Пучиниа, има и националног идиома у лелекању на гробу. Честа употреба квартсекстакорада, који у модерној музици, почињући од Листа па на даље, играју велику улогу, даје овој, као и специално романској модерној музици, импресионистички карактер. Можда, за мене лично, последњи став са звонима не делује тако снажно са хармонског и тонског принципа у дувајућим месинг-инструментима: хармонски, тај ми део изгледа мало стран целоме ранијем стилу. Нарочито се, међутим, истиче тема у виолончелима на крају, са широком линијом.

И тако, ако бисмо сумирали утисак са овога концерта, добили бисмо резултат да данашњи наш музички покрет има узора и у духу је трију школа: романске, германске и словенске-руске, што у ствари значи да се користи позитивним резултатима музичке историје да би изразио, кроз њих, свој национално-психолошки стил. Неоспорно да ће свака индивидуално јака личност, па била она припадник ма које школе принципски, сачувати и израдити свој субјективни стил, који ће се увек моћи разликовати од свога узора, у толико пре у колико потражи своју снагу у психолошким одликама своје народне музике и уметности у опште. Тако радећи, створићемо стил који ће бити националан у карактеристици својој, а имаће основу у народној музици.

Хрватски део програма дириговао је Г. Крешимир Барановић, словеначки Г. Иван Брезовшек, а српски Г. Милоје Милојевић и Стеван К. Христић. Цео овај програм, често компликован, извео је оркестар београдске филхармоније са преданошћу и улажењем у ствар које му служе на част.

К. П. МАНОЈЛОВИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ПОСЛЕ ЂЕНОВЕ. : БУГАРСКЕ КОМИТЕ.

Лојд Џорџ у Доњем дому, Поенкаре у Народној Скупштини, Бенеш у чешком Сабору, Вирт у Рајхстагу, Шобер у Рајхсрату, говорили су о Ђеновској Конференцаји. Енглески Први Министар, поред свога излагања рада на Конференцији, за који је добио велико поверење Доњега Дома, нарочито је подвукао да је политика Велике Британије била и да ће остати помирљива, умерена, према Немачкој. У питању репарација Енглеска остаје при староме гледишту: да се Версаљски Уговор разумно и умереко примењује. Осим тога он је истакао нарочито да Енглеска пристаје да опрости својим ратним