Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. | 301

Смрш Мајке Југовића има све одлике нових тежња наше музике, имајући чисто драмски карактер. Стилизована и са довољно контрасних делова, она има у себи, због честе употребе дувајућих инструмената, много боје као и ритмичких контраста. У хармонском погледу интересантна, она има снагу немачке школе која сугерира увек и дубину психолошке вредности. Хроматски мотив Мајке Југовића, дат енглеском рогу и узет из лелекања на гробу, има мистику Вагнерове теме у почетку Ш чина Трисшана. Виолина-соло у Ноћ у Крушевцу, експресивно у изразу, има ширину и драж љубавног заноса који се носи у мирну ноћ, док „кобно шуме јабланови крај реке Расине“... У последњем делу излази тема у виолончелима, иста она као и у почетку, само сада праћена једним јецајем звона кроз бас-тубу и ритмом посмртног марша. Г. Милојевић је по природи својој, као што сам и раније једном рекао, за мене драматичар националног обележја, који има снагу немачке школе, што је и овом поемом доказао.

Интересантно је да су код свих композитора на овоме концерту у употреби често дувајући инструменти, што би могло да буде донекле доказ да они треба у нашој музици да играју видну улогу баш са свога пасторалног карактера. Ово се најбоље приметило у Сунчаним пољима, поеми из циклуса Моја домовина од Г. Бенита Берсе. Пасторална у основи, ова поема има пуно светлости и колорита у оркестру, којим Г. Берса рукује уметнички, трудећи се да у оркестар унесе што више специфично нашега. И отуда ово дело делује тако непосредно, нарочито на завршетку када су тако интересантно и успело употребљени мотиви двојница које се чују тамо негде у даљини. Утисак је изврстан и непосредан: као да смо на пољу, и то оном нашем зеленом пољу и лугу, пуном разна биља и омиља. Употреба примитивних мотива тек у оваквој обради може да буде од уметничке вредности, и ако нема за основу природну народну хармонију, што је само добит са национално уметничког гледишта.

Ааарто Г. Антона Лајовица је део симфонијски, рађен у широкој, више класичној линији и стилу, можда са недовољно контраста, али зато интуитивно задахнут. Хармонски, ово дело, рађено пре двадесет година, није у стилу данашње хармонске подлоге Г. Лајовица, који има у себи пмпресконистичког осећања (Лан, Жабе).

Као последња тачка у другоме делу била је Освит У Јерусалиму, уводна музика за ораториум Васкрсење Стевана К. Христића. Импресионистичка у основи, ова музика има много боје и егзотичних акцената који подсећају на талијански модерни музички стил, ма да је у тонском бојадисању и хармонској подлози ближа модерној импресионистичкој школи француској. Пасторална у основи, ова музика има и драматике у себи, и то оне романскога духа. Тема у кларинету и