Srpski književni glasnik

304 Српски Књижевни Гласник.

питања о томе. Из онога што су поједини делегати при своме повратку у Београд износили на јавност, види се јасно да позитивнога рада није било, а назире се да се наша делегација на Конференцији држала више у страни у свима питањима општега значаја. Истицање нашега спора с Италијом о Рапалскоме Уговору, и нарочито изазвана интервенција Лојда Џорџа у томе послу, остављају утисак као да се нас и нису тицала друга питања него само то једно. Изгледало је да смо само ради њега дошли у Ђенову, остављајући представницима Румуније, Чешке, Пољске и Француске да питања о немачким репарацијама и о обавезама руским они расправљају. Мора се жалити што се већ неколико пута на светским конференцијама наши представници сами повлаче у страну и не узимају одговарајуће учешће у њиховом раду. Ма колико да је свеједно хоће ли се овај или онај државник из Малога Споразума истаћи лично у оваквим приликама, — пошто је главно да њихов рад има добрих резултата за Мали Споразум, — ипак овакво држање наших дира у наш народни понос. У борби за ослобођење и уједињење ни Румунија, ни Пољска, ни Чешка, нису дале оно што је дао наш народ, који по томе и по географскоме положају треба да води прву реч. Наша држава, међутим, место прве, не води ни последњу реч. Па кад је већ тако било у питању ђеновскога програма, онда да се бар у Санта Маргарети извео на чисто наш положај према Италији. Пред полазак нашега првога делегата у Ђенову изгледало је јасно да је наша влада решила да то учини чак и на нашу штету. Коалиционе партије су се сагласиле готово до најмањих ситница шта ће се тражити од Италије и где и колико попустити. Два месеца је, међутим, прошло, умешао се и Лојд Џорџ и израдио једну основу за споразум, наш Министар за Социалну Политику по своме повратку у Београд објавио већ и број конвенција закључених у Риму, а од свега нема“ још ништа. У последњем тренутку су искрсле неке тешкоће које доводе у питање југословенско-италијански споразум, чије су тачке већ и страни листови објавили. Објашњења која се дају за овај нови застој у коначној одлуци наводе на мишљење да између Председника Владе и његова Министра Иностраних Дела нема сагласности у питању нових концесија Италијанима. Један од њих као да не би желео да ствар упути пред арбитра, а други опет да се између Рима и Београда ствар сврши. Италијани, који непрекидно говоре о својим фашистима и о другим тешкоћама унутра, користе се и овим да одуговлаче испражњење наше територије и одрже садање стање на Ријеци. Италијани, међутим, постепено појачавају свој међународни положај. Они су се зближили на Конференцији у Ђенови с Енглезима; они су закључили један економски уговор са цариградском владом; они су направили један врло повољан уговор са совјетском Русијом; они су са