Srpski književni glasnik

–

Политички Преглед. 305

Ватиканом у добрим односима; они су и са Бугарском у бољим односима. Ми смо на овоме месту понављали неколико пута. да с Италијом не треба дуго преговарати: њпреговарајући на дугачко ми из дана у дан слабимо свој положај у корист Италије. Тако смо први пут и дошли до Рапалскога Уговора, који би био много мање неповољан да смо га закључили крајем 1919 или у почетку 1920 место у новембру 1920. Ова наша неодређеност сметала је и сметаће и другим међународним пословима наше државе.

Пре извеснога времена бугарске чете из Бугарске допале су без икакве сметње чак до села Зеленикова недалеко од Скопља направивши праву панику међу нашим становништвом. Наша влада је, кажу, поводом тога предузела неке дипломатске кораке. Прво је упутила једну ноту представницима Енглеске, Француске и Италије, обавештавајући их о томе нечувеноме догађају. Друго, влада припрема један мемоар о насиљима почињеним од комитских чета које се формирају на бугарској територији па упадају у нашу земљу; тај мемоар и целу ствар влада намерава да изнесе пред Лигу Народа. Ми не верујемо да је влада Н. Пашића урадила прву ствар нити да ће урадити ову другу. Овакве врсте злочина су унутрашња ствар; наше власти имају да употребе све снаге да спрече овакво упадање чета са туђе територије. Влада има да учини кораке у Софији да се то једном спречи, и, ако то софијска влада није у стању да спречи, дужност је београдске владе да то учини. Београдска влада има да пошље потребну силу да очисти територију од туђинских чета, и да уништи њихова легла која се налазе у Ћустендилу и у Дупници. Морадне ли се због тога прећи и на бугарску територију у гоњењу чета, и то треба учинити. Али, да дипломатским путем отвара ово питање, то би била једна велика погрешка, коју у интересу државнога јединства треба пошто пото избећи.

ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ВЛАДА И ОПОЗИЦИЈА.

Односи између Владе и скупштинске опозиције понова су заоштрени. 27 маја, кад је у Скупштини на дневном реду био предлог закона о министарској одговорности, опозиција је, после изјаве коју је у њено име дао Г. Кристан, споразумно привремено напустила седницу. Када се затим прешло на гласање, гласало је свега 128 посланика. Оставши на владиним посланицима, Парламенат је, дакле, немајући кворума, био неспособан за решавање. Поступак опозиционих група осудио је у име Владе министар за Конституанту, наводећи да је он противан парламентарном реду по коме опозиција,

20