Srpski književni glasnik

Поглед од дванаест фунти. 335

Кејш (чита). „ЗАаиста, ја бих био замолио за допуштење да одбијем, да нисам хтео да учиним по вољи својој жени“.

Лејди Симс (гломазно). А од куд сте могли да-знате да је то таког

Кејш. А је ли таког

Лејди Симс (која је, најзад, она која има право да поставља питања). Је л' сви то примају из тог узрокаг

Кејш. Тако нам бар кажу да пишемо у писмима.

Лејди Симс (и не мислећи). Баш као да знате мог мужа.

Кејш. Уверавам вас, чак му ни име не знам.

Леди Симс (изненада показује да га зна.) А, то му се не би допало. (И овог тренутка улази Хари у свом оделу за рад, изгледајући тако весео,

осећајући се тако расположен, да нас срце боли за њим. Међутим, и досадна Катарина биће непријатно изненађена.)

Леди Симс. Ово је госпођица, Хари.

Сер Харџ (гурне наруквице уз руку). Да, да. Добро јутро, драга моја. (Онда се њих двоје виде, и уста им се отварају, али не за речи. После првог

изненађења Кејт изгледа да налази извесног хумора у положају, али је Хари намрштен као облак пун грмљавине.)

Леди Симс (која ништа није видела) Ја сам покушавала да јој објасним —

Сер Хари. А — штаг (Обузда се) Остави ме, Еми, ја ћу већ удесити с њоме.

(Лејди Симс излази, са великим страхом да некако није увредила свог господара, и онда се Хари обраћа насилном упаднику у кућу.)

Сер Хари (усредсређеним презрењем). Ти!

Кејш (као да се слаже с њим). Да, зар није смешно.

Сер Хари. Бестидност с којом се усуђујеш да дођеш овамо...

Кејш. Веруј ми, изненађење није мање за мене но за тебе. Послали су ме овде као обично по послу. Дали су ми само број куће. Име ми нису рекли.

Сер Хари (смрви је). Као обично по послу! До тога си пала — дактилографкиња!

Кејш (несмрвљена). Замисли само.

Сер Хари. А проживела си и горе дане, могао бих се кладити.

Кејш (са горким успоменама). Много горе дане.

Сер Хари (на жалост грубо се смеје). Честитам ти.

Кејш. Хвала, Хари.