Srpski književni glasnik

334 Српски Књижевни Гласник.

Кејш (безбрижно). У том послу ја већ имам извесног искуства. (Почиње да куца на машини.)

Лејди Симс. Та не можете ваљда почети док не знате шта хоће да каже.

Кејш. Само једно писмо за узор. Зар неће то бити уобичајено писмог

Лејди Симс (којој је ово нова идеја). А зар ту постоји „уобичајено писмо“.

Кејш. Па да. (Продужује да куца, а Лејди Симс полу-хипнотисана посматра њене хитре прсте. Бескорисна жена посматра корисну, и уздише, ни сама не би могла

рећи зашто.)

Лејди Симс. Како ви то брзо пишете. Мора да је то уживање знати какав посао, и знати га добро.

Кејш (захвално). Да, то је уживање.

Лејди Симс (понова се сети извора све своје величине). АЛИ, извините, сумњам да ће то бити од икакве користи. Мој муж је хтео да вам објасним да је он изузетан случај. Он није ни на какав начин покушао да добије икаква одликовања. То је за њега било потпуно изненађење.

Кејш (која је практична женска а не наклоњена иронији). То сам и написала.

Лејди Симс (код које би иронија била пропала). А како сте ви то могли знатиг

Кејш. Па погодила сам.

Лејди Симс. Је ли то „уобичајено писмо“7

Кејш. Па да.

Лејди Симс. Они не покушавају да их добију

Кејш. То не знам. Тако нам бар кажу да пишемо у писмима.

(Оно што је за њу овог тренутка једина важна ствар што се тиче писама, јесте то да стају осам шилинга стотина.)

Лејди Симс (враћа се на сигурније земљиште). Треба да објасним да мој муж није човек који мари за одликовања. Док он извршује своју дужност —

Кејш. Да, ја сам то написала.

Лејди Симс. Написали7 Али он нарочито хоће да објави да би одбио титулу да није —

Кејш. И то сам написала.

Лејди Симс. Шта сте написалиг