Srpski književni glasnik

ХИМНА ЧОВЕКУ.

Човече моћни, снажни,

како су сви малени,

као мрави слабашни, други сви!

Пред тобом на колена пада

она која је до тебе

навикла само да влада срцима људским.

И њено срце кличе:

— а још је посве млада узми ме, гази, мучи:

твојој робињи је најслађа нада да безмерно за тебе страда.

Свака кап румене крви њене коју по прашини распеш

или пред ногама друге жене, цветаће од пурпурне среће

што је теби на жртву принесена.

Сва чиста младост њена химну радости пева,

и душа блаженством сева дајући за тебе, себе.

Човече велики, прави, пред ким су сви малени као сићушни мрави, једини, моћни, ти.

АНИЦА ЂУКИЋ.