Srpski književni glasnik

a _—— 5

A

a —

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 361

и економским, — ствари би данас посве друкчије стајале, па сам увјерен да устава, какав је данас, не би било, већ би он био онакав с каквим би се Хрвати могли посве задовољити.

Данас ипак морамо радити с чињеницом да су Хрвати незадовољни. Узрок је томе незадовољству одмах у почетку помањкање икакве обазривости према Хрватима. Пометња и неред који владају у држави, допринијели су те се тако звано хрватско питање изграђује у један систем којега наши управници не смију и не могу игнорирати. Ја се не могу тјешити познатим фразама да сличан каос влада и у другим државама; а не могу просто стога разлога, јер наш каос из дана у дан, из године у годину, расте, будући смо у многом погледу одмах иза преврата много боље стајали него ли данас, а морало би бити обратно. То даје критично обиљежје нашим унутарњим недаћама. Да је било уклонити унутарње нереде, данас би тако звано хрватско питање било незнатно. Народ је јединствен, па не осјећа потребе да се унутра међусобно води политика било Српства било Хрватства; народ хоће мир, економску слободу, сигурно водство и ауторитет; али инстинктивно осјећа да свега тога у нашој држави нема; зато тапка, не би ли такова шта нашао, а та околност се данас може сваковрсно израбити. Људима добре воље политички рад у народу скоро је онемогућен, јер те на сваком кораку упозорују на неваљалост управе, на пристраност и каос.

У централизму Хрвати као племе нити шта добивају нити могу шта изгубити, а тако нити у аутономијама, јер нити у покрајинским аутономијама не могу бити на окупу. За мене је централизам или аутономизам питање доброг уређења државе; а држим да је централизам за наш данашњи менталитет и за данашњу економску организацију Југославије врло незгодан, дапаче убитачан и — непроведив. Кад би се централизмом могао завести ред у држави, био бих први за њега, а био би и сав народ, јер у широким народним гомилама нема сепаратистичких тенденција; то је грађанска биљка, јер су само грађани били душевно заробљени, док су широке народне гомиле живјеле слободним животом сносљивости. Гдје несреће, ту и среће има. Туђинска управа није давала нашим селима школа, али зато није могла дати ни ропског мишљења. i