Srpski književni glasnik

360 Српски Књижевни Гласник.

оружју; јер је наше уједињење дошло с обзиром на нашу културну припрему нешто прерано; прерано већ стога што нас је уједињење затекло са два писма, за која се и данас још води борба, тако рекућ на ножеве; а мени је јасно, докле год опстоје два писма и док се њихова равноправност наривава не по вољи већ по сили, да не може бити потребите јединствене свијести: као да би права вјерска равноправност била само онда кад би се нагонили држављани да иду и у једну и у другу цркву.

Државни каос изграђује хрвашско пишање. — Срби, Хрвати и Словенци један су народ са три равноправна имена; али и носиоци тих имена морају бити посве равноправни грађани, и то не само према закону у теорији, него и стварно у животу. Ова се законска равноправност не смије у животу шутке суспендирати као често пута, јер су ослобођене уједињене покрајине Срба, Хрвата и Словенаца културом посве дорасле нашем Пијемонту. Вањска дипломација, дворска служба, министарске категорије, више војничко часништво, ђачке штипендије, чиновничке плаће, пореска неједнакост, покрајинске дотације, и друге многе ствари, трајни су знакови и средства којима се хрватско питање издржаје, а друга многа стварају.

У новије вријеме се расправља да ли постоји хрватско питање. Тешко је у пет стотина ријечи (као што допушта уредништво Српског Књижевног Гласника) исцрпиво рећи да ли постоји хрватско питање и у којем смислу; али постоји незадовољттво, пак су дапаче и прилике такове, те се бојим да се уз хрватско питање не створи и „пречанско“. Хрватско питање као племенско не може постојати, јер кад би се Хрвати и признавали посебним племеном, не могу се као племе сакупити у једну скупину, јер су на сву срећу измијешани с народом који се називље српским именом. Ну то добро знадем да постоји незадовољство Хрвата, ато је овдје главно. И да је хрватска опозиција дала своме програму мање племенског обиљежја, а више опће-политичког настројења: у том, наиме, смислу што би опозиција била незадовољна с уређењем државе према Видовданском Уставу, не за то да би тобоже заштитили хрватско племе, већ у опће зато што централистичко уређење барем у овом времену и овим приликама приводи Југославију сигурним потресима политичким, управним