Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 363

погрешном путу, да ли њихово држање према Видовданском Уставу шкоди не само држави него и њиховим посебним, чисто хрватским, интересима. Реалан политичар рачуна са чињеницама онаквим какве су, а те чињенице нам казују да · садашњу државу Срба, Хрвата и Словенаца Хрвати не сматрају као своју државу...

Да би се ова држава, толиким жртвама створена, могла консолидовати и напредовати, потребно је да њеном организацијом буду задовољне већине све три целине: Срби, Хрвати и Словенци. Није лојално прогласиши (на папиру) да су Срби, Хрвати и Словенци један народ (и ако то, на жалост, није истина), па онда, пошто су Срби у већини, изгласати српским гласовима један устав коме треба онда мањина тога прокламованога јединственога (српско-хрватско-словеначкога) народа да се приклони. Треба с уставом да буде задовољна већина Срба, већина Хрвата и већина Словенаца.

О осетљивости Хрвата, о њиховој државној традицији, и ако је она постојала више у срцима Хрвата него у свету реалности за читаве векове, требало је водити озбиљна рачуна. О свему томе видовдански уставотворац није се довољно старао. Он је суверено декрешовао да смо један народ, и томе замишљеном једном народу поставио је централистичко државно уређење. Али се декретима народне традиције не могу збрисати, и Видовдански Устав неће створити један народ и консолидовати државу тога „једнога“ народа, него ће све више потпиривати борбу између Срба и Хрвата, све више копати јаз између њих и све више слабити државу, која треба да је јака да би одолела многобројним спољним непријатељима.

Паметнијим путем је пошао уставни пројекат Г. Стојана Протића. Водећи рачуна прво о ономе шшо јесше, па тек онда о ономе што шШреба да буде, овај пројекат оставља и Србима и Хрватима и (Словенцима могућност да сачувају своје традиције, на које сви толико полажу, омогућава им и засебан живот у једној целини, стара се да за централну власт у држави задржи послове који збиља само заједнички могу бити, ако се хоће једна држава, и оставља будућности да реши проблем који је тако драг свима нама: зближавање Срба, Хрвата и Словенаца, у крајњем реду стварање једнога народа, ако хоћете југословенског, на форму швајцарског, белгијског. Прво да се навикнемо живети у једној држави,