Srpski književni glasnik

364 Српски Књижевни Гласник.

прво да осетимо и у широким народним слојевима да нам је заједничка држава спас свима, па тек онда да бришемо, ако је потребно и ако је могућно, посебне тежње, посебна имена, посебну индивидуалност. Уз то је овај пројекат, сасвим паметно, водио рачуна о томе да ми нисмо дорасли, с обзиром на нашу администрацију, на наше нарави, на географску поделу земље, на традиције и на културни ниво наших покрајина, као и на многе друге ствари, да спроведемо по државу корисно централистичко државно уређење. Творац тога уставнога пројекта врло је добро знао да ће дентрализација бити само једна неостварљива (чак и да: је у суштини добра) мисао, и да ћемо место успешне централизације добити карикатуру њену, која ће само слабити државу...

Питање је сада: шта да се ради Да продужимо „уводити у живот“ Видовдански Устав, и поред протеста тако рећи свију Хрватаг Да рачунамо на то да ће се Хрвати „опаметити“, и да ће, најзад, увидети да им је ипак спас у. оваком централистичком уређењуг Да се надамо да ће. нове генергције хрватске бити увиђавније, и да ће деца. примити. оно што оцеви одбацују“ Али прво треба имати. на..уму да ова држава треба шшо пре да има мира и да и државна управа и цео наш у култури тако заостали народ треба. једном сав да се посвети огромним културним задацима који нас чекају, и без чега нам у силној међународној утакмици нема спаса. Ми немамо времена да непрестано држимо отворено питање о уређењу наше државе, а нисмо ваљда толико наивни да верујемо да је Видовдански Устав — с обзиром на начин како је донесен — то питање дефинитивно решио. Затим не треба губити из вида да је нада „на паметније“ и „нове“ хрватске генерације, које би примиле данашње стање, само једна многима тако драга — самообмача. Данашња, непријатељством према овој држави задојена генерација хрватска, неће одгајити одушевљене поборнике за одржање оваке државе. На против. Из мржње се само мржња рађа... На послетку, да не дај, Боже — у скорој будућности дође до какве спољне опасности по државу, да многобројни“ непријатељи повреде њен интегритет, смемо ли се надати да ће се заточници Радићеве „човјечанске републике“ заложити за њен спас онако како је то српски сељак у светском рату чиниог...