Srpski književni glasnik

366 () "Српски Књижевни Гласник.

остварење великосрпске мисли, јер по ургираноме централизму Срби имају у рукама сву власт и државну инициативу. Хрвати у такоме централизму виде не опли државни ценшрализам, већ присвојење државнога господства са стране Срба. По томе, кад би се хтјело нашу државу уредити и на бази потпунога централизма, у коме би се утопила и великохрватска и великосрпска државна мисао, т. ј. кад би се у име нивелирања уз обостране жртве узело име југословенско, екавско нарјечје и латиница (по идеји Скерлић —Андрићевој), нови закони, нови грб, те облик владавине који омогућује свим племенима и вјерама да дођу до највишега мјеста, затим нова пријестолница и зајамчење Хрватима да ће у министарству, конзулатима и генералитету бити заступани без потискивања Хрвати данас вјерују да би Срби били највећи противници и такова централизма, јер Срби хоће централизам као упориште своје хегемоније. у. Батинање, четвероструки порези, прирези и пристојбе, бесплатно одузимање стоке, одузимање оних 20% на крунама и. размјер 4: 1 између динара и круне, па шиљање хрватских регрута у Маћедонију, хрватски је сељак схватио као прикривену контрибуцију, коју покорени има да плати освајачу. Наметнуту присегу на конституанти и стварање закона надгласавањем против споразума, Хрвати држе као силу и издају темељнога нагодбенога акта о постанку државе, у коју су они ушли на темељу закључка од 23 новембра 1918 Народног Вијећа Срба, Хрвата и Словенаца: „Коначну организацију наше државе може одредити само свеопћа народна. уставотворна скупштина свега уједињенога народа Срба, Хрвата и Словенаца, са већином од двије шрећине гласова... Изријеком придржава се Конституанти право, да одреди: а): Устав, разумјевајући овдје нарочито државну форму (монархија или република), унутрашње државно устројство и основна. права држављана; 6) Државну заставу; в) Сједиште владе и. других државних органа“. Видећи да је тај темељни акт погажен и да су о свему одлучили Срби против воље, савјести. и части Хрвата, ови данас осјећају исто оно што би осјећали Срби да су Хрвати (да о Бугарима ни не говоримо) Србима. наметнули Загреб за пријестолницу, хрватски грб и све државне симболе, придржали себи све конзулате и одлучујућа. мјеста у министарству, претпоставили HM свугдје латиницу и