Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 367

јевкаско нарјечје, па онда укинули владу у Београду, те почели Србе кундачити и батинати ради „сепаратизма“, натурујући им четвероструке порезе... Ми се у двадесетоме вијеку морамо стидити што ратни министар оправдава батине законима старога вијека.

Лудо је замислити да би се Шведска, Норвешка и Данска могле ујединити у једну државу без споразума, :и ако су по крви и језику једно. Гдје нема споразума ондје одлучује сила, а „од наметка неима напретка“, пјева Вукова народна пјесма. Док год буде намећања, — мора бити и сепарашизма. Зар би поштен човјек могао одобрити да је БВилим силом хтио анектирати швицарске Нијемце или Француска јужну Белгију против њихове вољег7 fate eta вриједи не само за народе, него и за државе.

„Срби, Хрвати и Словенци никад у историји не бијаху скупа. Тринаестстогодишња повијест дала им је различите осебности, које се могу изгладити без силе и постепено, јер „поп dadur saltus in natura“. Зато Хрвати мисле да је федерација за нас сада најподеснија. То је мисао одабраних умова хрватског народа: Штросмајера, Рачкога, Супила, Павлиновића, Трумбића, Смодлаке, Клаића и осталих. Њу данас траже сви неодвисни Хрвати. Она је у Савезним Државама постигла највећи развој људства, у Немачкој највећу моћ, а у Швицарској највећу слободу и толеранцију. Тко се боји федерације, тај сања о хегемонији. Ле Бон вели: „Ако су мале покрајине дуго живјеле независним животом, коначно посједују тако стабилну душу да њихова фузија с другим покрајинама, да би створиле народну душу, постаје готово немогућом“. Е. Левеле пише опет: „Самоуправа покрајина, то је тврђава слободе“, а на другом опет мјесту: „Чим је политичко уређење једноличније, тим је ближе апсолутизму; и обратно: чим више даје јамства слободи, тим је мање једнолично. Нема ништа једноставнијег од ориенталног деспотизма, и ништа разноличнијег од устава Уједињених Држава“. Н. Томазео је рекао: „Дивљачка ријеч централизација треба да се избаци из живога језика“, а знамо да је Толстој у централизму цркава и држава видио узроке све несреће човјечанства. Ради централизма се очито Русија и Турска распрскоше попут препуњене бомбе. Наш пако творац југославенске мисли, бискуп Штросмајер, рече у хрватскоме сабору дне 5 јула 1861: „Централизација не одго-