Srpski književni glasnik

370 Српски Књижевни Гласник.

тираније и интрига“. Донекле паралелно са овом тежњом Француске, ишла је политика Италије. Римска влада трудила се да у Средњој Европи пошто пото подигне блок, ако не баш непосредно управљен противу наше Краљевине, а оно са задатком да спречи везу између Северних и Јужних Словена, коју је она сматрала као неку опасност за свој опстанак. Средиште тога блока имала је да чини Маџарска, којој је за тај циљ имао да остане Бургенланд, а уз њу Аустрија и Румунија. Напори које је чинила Италија месецима да измири Беч и Пешту и да их придобије за једну такву комбинацију, разбили су се при самом решавању питања о Бургенланду. Сасвим је природно да Мала Антанта при стварању свом није могла наћи особитог пријема ни у Паризу ни у Риму, јер се основне тежње њене нису поклапале нимало са. политиком коју су тамошње владе водиле у Средњој Европи.

Врло уски програм који је себи дала Мала Антанта y свом почетку: да бди над тачним извршењем Тријанонског уговора, није могао да побуди за њу јаче интересовање у Европи. Али као што је тај програм потекао из нарочитог положаја Чехо-Словачке Републике према Маџарској, тако се он и проширавао напоредо са проширењем односа њених према Аустрији и Пољској. Јер несумњиво је да је Малој Антанти лежао почетак у тежњи Чехо-Словачке да се осигура и у земљи, међу Словацима, и споља, противу намера Маџарске. Тај уски програм остао је формално и даље у основи целог организма Мале Антанте. Али су политичке и економске потребе Чехо-Словачке гониле њу да она у своме суседству ствара нове међународне организације, улазећи у ближу везу са Аустријом, Пољском, па преко ове и са Балтичким републикама. Мала Антанта добила је овим споразумима свога проширења и свога појачања, али је тим самим и средиште њено утврђено у Прагу. Може се рећи да је сва важност Мале Антанте овом новом организацијом пренесена на север. И то је природно, јер је њоме она тек добила значаја за Силе које су заинтересоване у Средњој Европи. Она је од тога тренутка стала задовољавати ону велику потребу Француске да спречи јединство Аустрије са Немачком, да створи у непосредној позадини тога непријатеља моћну организацију војничку, и најпосле, да отежава, ако не и онемогућава, зближење руско-немачко. И заслуга је Бенеша што је, ства-