Srpski književni glasnik

БАЛКАНСКИ САВЕЗ У МАЛОЈ АНТАНТИ.

Још одмах при оснивању Мале Антанте створено је уверење да њена акција не може бити довољно јака ако јој се не придруже, на северу Пољска, а на југу Грчка. У разним интервјуима које је дао о међународној организацији у Средњој Европи, Таке Јонеско је нарочито истицао потребу тога њеног проширења, које би је чинило господарем „од Балтичког до Јегејског Мора“. За Таке Јонеска то проширење Мале Антанте изгледало је важније но и сам рад на консолидовању њеном на дотадањој основи. Само, додао је он у разговору са једним новинарем, много тешкоћа стоји још на путу таквом једном проширењу Мале Антанте, које остаје идеал за њено најближе развиће. Међу те тешкоће Таке Јонеско је рачунао до скора затегнуте односе између Пољске и Чешке, и ненормалне прилике, створене у односима нашим према Грчкој, због повратка краља Константина. Говорећи о томе проширењу, Таке Јонеско је имао у виду увек и само јачање опште снаге Мале Антанте, њено географско и бројно проширење, а не измену њеног основног карактера, а ту измену јој међутим намећу саме прилике на југо-истоку Европе.

Мала Антанта није била никако у намери оних Великих Сила које су непосредно заинтересоване у Средњој Европи. Није никаква тајна да је Француска радила да створи у томе делу један блок који би у облику „Дунавске Конфедерације“ био најпре природни савезник њен у евентуалним новим заплетима са Немачком, а после и нарочито, спречавао сједињење Аустрије са том њеном великом супарницом. Та конфедерација требала је да обухвати Баварску, одвојену од Немачке, Чехо-Словачку, Аустрију и Маџарску, и имала је, поред осталога, да омогући економски, па отуд и политички, независан живот Аустрије. Противу ове комбинације изјаснио се одмах Бенеш, износећи с правом „да би се таква једна конфедерација могла одржати само старим аустријским методама

Ћ 24