Srpski književni glasnik

374 Српски Књижевни Гласник.

истакао како је Букурешт и „логиком догађаја и географским положајем одређен да буде средиште око кога ће се прикупити тај савез од пет држава“. Таке Јонеску је ту рачунао. на Северну Пољску, са којом је у осталом Румунија убрзо и закључила споразум на одбрану од бољшевичке Русије, а на југу Грчку, „која има са Румунијом заједничке интересе због своје границе на Црном Мору“. Нико неће моћи пребацити · државнику румунском, како се он то боји, да тим истицањем Букурешта за центар прибирања Сила у Средњој и Јужној Европи, он „тежи остварењу неких амбициозних циљева у корист престижа румунског“. Али несумњиво је да је Таке Јонеску имао у виду само бројно и географско проширење Мале Антанте, и за такво проширење Румунија је могла бити врло згодна спона. У ствари се мора међутим на југу, према Балкану и на Балкану, подићи сасвим нова организација, која се не може задовољити оном општом уском формулом из програма Мале Антанте да бди над извршењем Тријанонског или баш и Нејског уговора. Та огранизација би имала много активнији економски, па отуд и политички програм, склопљен према специалним приликама Балканског Полуострва. Као што Чехо-Словачка врши на северу груписање имајући у виду интересе тога дела Средње Европе, мора се и на југу створити савез који би се у општој политици наслањао на Малу Антанту, али који би у основи својој имао интересе и — опасности чисто балканске. Наша Краљевина, која је и важан чинилац у Малој Антанти, а у исто време еминентно балканска држава, има да прими на себе да тај савез организује. Балкански блок, као јужни део Мале Антанте, имао би да се подиже на широкој основи економских концесија, које би нарочито обухватале луке на Јегејском Мору и велике железничке пруге, а које би од целе територије створиле једну економску заједницу. Те концесије су предвиђене у неколиким уговорима, и оне би се морале учинити и при данашњој подвојености на Балкану, а под притиском Сила. Њих је пак свакој балканској земљи куд и камо лакше дати на основу узајамних споразума, јер би оне тада чиниле саставне делове самог новог организма. Дедеагач, Солун, по неко пристаниште код нас и у Арбанији, природно би узели значај заједничких пролаза за велики међународни саобраћај између Балкана и остале Европе. Јер не треба заборавити да та заједничка територија,