Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 389

пребијања дуга за дуг примени на немачку ратну оштету. Ако се цело ово питање упути овим путем онда је његово повољно решење готово осигурано. Сједињене Америчке Државе, чије је новчано тржиште данас повољно, заступају исто гледиште; чим се сложе владе француска и британска, оне ће приступити њима и наћи брзо базу за коначни споразум.

У Америци су вољни да помогну Европу да изађе из ове економске збрке како би и сами могли своје капитале улагати у европска предузећа. Мишљење пословних људи у Америци врло је интересантно. Ми улазимо, каже један од њих, у трећи чин велике светске драме. Први чин су изводили војници; други чин су изводили политичари са многобројним конференцијама, беседама и племенитом мимиком. Сад почиње трећи чин, на сцени су светски банкари, адвокати, светске индустрије. Они су готови да даду велики зајам али траже сигурна јемства. Пре него даду, траже да знају шта Немци имају стварно да плате а колико ће други добити од тога. Ово је први пут да се отворено чује на шта ће Француска, најзад, пристати. Чим се то зна, може се приступити изради основе за један глобалан или делимичан зајам. Без тога не може бити ништа. Вашингтонска Конференција је нешто повољно спремала и урадила за успоставу мира у

свету,. Ђеновска Конференција је то покварила. У Вашинг-

тону су се Америка и Британија приближиле, у Ђенови су се разишле.. Мир и васпостављање економскога живота целога света само је по цену споразума свих. Немачка да плати што може и тако да се не угуши њена економска производна снага, Русија прво у „корду“ с осталим светом, нека плати дугове, нека призна право својине и личне слободе, нека гарантује приватне уговоре, па ће добити што тражи.

У Хагу су се састали делегати — експерти да претресају питање о обнови прометних опште привредних и финансијских односа са Русијом. Руски делегати нису још позвани, они ће бити позвани тек пошто се ови други договоре. Америка ни- овога пута не учествује у овоме раду. Америка не сарађује, не зато што неће да се меша у европске ствари, већ пре за то што неће да седи са бољшевицима. Америка, пословна. Америка, верује да је сва бољшевичка привредно-

– финансијска политика заснована на нездравој и непоштеној

основи... Совјетска Русија, која је у трзавицама непрекидним, хоће помоћ иностранога света да подржава свој режим а не

да. обнови земљу коју је опустошила. Свако експерименти-

сање са бољшевицима јесте узалудно и опасно: узалудно, јер бољшевици не држе своја обећања; опасно, јер цивилизовани

– свет не може подржавати њихов режим ради своје властите

сигурности. Француски делегати су отишли у Хаг али више као посматрачи и неми сведоци, него као сарадници. Деле-