Srpski književni glasnik

388 1 Српски Књижевни Гласник.

и јасно које су обавезе које мора испунити, али у исто време треба да су испуњена и два основна услова: једнодушност међу повериоцима, и учвршћавање кредита дужникова. Француски представник у Комисији за Зајам није потписао извештај у коме се ради једнога оваквога зајма предвиђају нова смањења немачких обавеза и ничим неоправдана ограничења права Француске јасно утврђена у Версаљском Уговору.

Овај рад ових стручњака једва да је што новога и позитивнога унео у ово замршено питање ратне оштете. Банкари су, изгледа, ушли више него што треба у политички део'њен, они су сувише подвукли своје мишљење да треба смањити обавезе Немачке у погледу њенога ратнога дуга, а нису подвукли, међутим, у исто време и избегавање Немачке да одговара својим досадањим обавезама. Једина је корист што су стручни људи претресли једно практично средство за излазак . из овога положаја у коме се већ ево три пуне године тапка у месту.

Немачка, која није учествовала у расправи овога проблема, примила би овакав један предлог, али под извесним условима: први од тих услова јесте да се утврди једном за свагда цифра ратних обавеза; други је да се омогући економски живот Немачке. Овај последњи услов је разбијен у шест тачака, шест услова под којима ће Немачка моћи да плати своје ратне дугове победиоцима. Први: да савезничке трупе одмах испразне пристаништа рурска Дислдорф, Дујисбург и Рурорт и укину таксе на извоз у износу 26". Други: да савезничка војска одмах испразни леву обалу Рајне. Трећи: да Французи одмах евакуишу долину Саре и допусте слободно разполагање угљених мајдана. Четврти: да Немачка може слободно трговати са Данском и тражити промет са „пољским ходником“. Пети: да се учврсте границе у Горњој Шлеској [која је ових дана подељена између Пољске и Немачке] тачно онако како је предвиђено у Версаљскоме Уговору. Шести: укидање забране да Немачка може закључивати трговинске уговоре као највише повлашћена држава. Бављење председника француске владе у Лондону и разговори који су се тамо водили дају добре наде да ће се главне сметње отклонити за решење овог заплетеног питања. Комисија за Међународни Зајам на основи немачке ратне „оштете, пратресајући га, изнела је мишљење да се оно веже. за питање о савезничким ратним дуговима у опште. Везујући питање о ратним дуговима, које су савезници победиоци за време рата учинили, са питањем о регулисању немачких ратних оштета, могу се приближити данас супротна гледишта француско и британско на ово питање. И врло је вероватно да ће Француска пристати да се ратне обавезе Немачке смање ако се и дугови Француске у иностранству смање. Велика Британија, Белгија и Италија су већ раније биле вољне да се систем