Srpski književni glasnik

Политички Преглед. · 391

закон искључује претрес законодавних предлога, владиној већини било је, уз мало стрпљења, довољно неколико часова да сломи опструкцију опозиције. Опозицији није остало после тога. ништа друго до да, пред прелазак на гласање, изиђе из Скупштине, пошто су представници опозиционих група дали изјаве које дозвољава кратки законодавни поступак. На гласању, до кога се доспело тек после поноћи, гласало је свега 164 посланика, од којих је 159 било за владин предлог. Влади је било тешко да се сложи на једном предлогу изборног закона, и за тај посао требало јој је скоро годину дана, али кад је једном споразум у Влади постигнут, она је, захваљујући кратком законодавном поступку, спровела свој предлог кроз Парламент, у 3 седнице Законодавног Одбора и једној јединој седници скупштинског пленума. — Влада је, дакле, победила, али и поред тог успеха, њен положај није без опасности.

Опструкција наведена против изборног закона је сломљена, али тиме није савладан и отпор опозиције. Тврђење Владе да је опструкција нелегална, опозиција оспорава. Ово је гледиште опозиције. Председник Парламента у стању је да борбу опозиције одржи у границама формалне законитости. Да би се противправност опструкције доказала, потребно је · представити је као злоупотребу власти од стране опозиције, дакле, узети у помоћ један појам који је ван формалног права: циљ, и утврдити да опозиција својим држањем покушава заузети положај који јој по праву не припада. Само на тај начин и другој страни, опозицији, довољно је да се позове на циљ који опструкцијом жели постићи. У одбрани парламентаризма од злоупотребе власти од стране Владе и њене већине, опструкција опозиције није ништа друго до праведна нужна одбрана. Ради вршења свога права парламентарне контроле, опозицији стоје на расположењу у првом реду: питања министрима, интерпелације, и учешће у претресу законских предлога. Праксом коју је Влада Г. Пашића увела да на питања и интерпелације не одговара, значај првог и другог средства контроле је умањен, а злоупотребом кратког законодавног поступка, претворен је Парламент од тела које, прво дискутује, па онда решава, у „машину за гласање“. Кад се још узме у обзир да странке на које се Влада наслања представљају мањину бирачког тела и да су састављене у главном из једног јединог племена, онда опструкција постаје дужност опозиције. У изјави која је у име опозиције прочитана на седници Законодавног Одбора од 17 јуна, наведено је, како смо поменули, да ће опозиција, у случају да Влада спроведе кроз Парламент свој предлог изборног закона, „у даљем парламентарном раду ревидирати своју досадашњу тактику“. Доцнијим одлукама остављено је, да према парламентарној ситуацији, ту ревизију тактике изврше и њене резултате утврде. И ако су опози-