Srpski književni glasnik

472 Српски Књижевни Гласник.

грађани Швајцарске добили су од свога Министарства Иностраних Послова званично обавештење у коме је изложена цела ствар с одласком Карла ТУ и Зите из Швајцарске, као и рад владин у томе погледу. Код нас се не може добити ни један просечно добар и истинит званичан комунике за јавност, о битним интересима земље, а камо ли што год боље чак и о питањима другога и трећега реда. Влада оставља и интересоване и јавност да се обавештавају како могу, врло често криво. Читави крајеви наше земље остављају се месецима и недељама у неодређености, у узбуђености, у раздражењу, · не знајући шта ће са њима бити. Барања, Банат, Далмација, Јужна Србија су пролазиле и пролазе кроз неизвесност, која је увек гора од свршених чинова. Цео свет у нашој земљи са напрегнутом пажњом чека како ће се свршити дуготрајни разговори о извршењу Рапалскога Уговора, или питање о успостављању редовнога стања у Јужној Србији, или питање о ратној оштети, али недеље и месеци пролазе, а не зна се ништа одређено. Такво рађење утиче на цео наш државни живот, на наше унутрашње опште сређивање, на наш међународни положај. Једна истинита и мушка реч у Народној Скупштини о Рапалскоме Уговору, о односима са Бугарском, вредела би више него сва дипломатска акција наше владе, као што би искрена реч Министра Финансија о правоме стању наших финансија у земљи вредела више за поправку динара него један зајам. Погледајмо Француску. Кад је напустио владу Бриан, због његове колебљивости и савитљивости, Француска је дошла у тежак положај. Она је готово била изолована. Данас Француска није више изолована, и њен међународни положај је далеко чвршћи и бољи него у фебруару ове године. Њена влада је знала шта хоће а шта неће, и умела је у Народноме Представништву и у народу добити за то потпору и одобравање. Она је у лицу свога Министра Председника отворено и истинито изнела пред њих своје програме и средства за спољну политику. Поенкаре је на тај начин повратио Француској и веру у њена права и положај који је одмах после Конференције у Кану имала у свету. Његове речи са трибине у Сенату и Скупштини имале су свога утицаја у Вашингтону, Лондону и Риму. Ради илустровања треба навести пример како је у Сенату недавно Поенкаре говорио о питању о ратној оштети, коју Немачка има да плати по Версаљскоме Уговору:

. „Ми смо на раскрсници, — рекао је он — ствар је тугаљива, али чинићемо све да не уђемо у ћорсокак. Прошле године, у духу уговора а у договору са Савезницима, ми смо утврдили дуг Немачке на 132 милиарде златних марака, затим је Репарациона Комисија знатно смањила ову суму. Али сматрало се да тако за невољу треба да буде. Немачка је на ултиматум наш примила да плати ову суму, али је одмах из-