Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 473

јавила да не може учинити што се од ње тражи и чинила је све да изигра што је уређено. Немачка није смањила своје трошкове, није преуређивала своје финансије, није смањила инфлацију финансијску. Репарациона Комисија дала јој је мораториум до 31 децембра, с тим да се врши финансијска контрола. Затим су се састали банкари, који су, после неких корака и понуда француској влади, проучили питање о могућности регулисања питања о ратној оштети. Банкари су дошли до закључка да је то регулисање могућно, ако се још умањи дуг Немачке. Француска влада није пристала ; банкари су се разишли с мишљу да се опет скупе. Одбор за гарантије је приступио послу; тражио је да организује контролу над немачким финансијама, која је неопходно јемство за исплату ратне оштете. Данас један велики део извора немачких одлази у руке индустриалаца и трговаца немачких на штету репарације и немачкога буџета. Вредност немачке марке је много већа у Немачкој него напољу, а отуда су и живот и немачки производи јевтинији у Немачкој него у земљама са високим курсом. Цене коштања су упола мање тамо него у Француској. Индустрија немачка ради под много повољнијим условима; она ради за извоз са највећим напоном. Беспослице има све мање у Немачкој. Статистике немачке о извозу су много ниже него што је у ствари. У мају 1921 извезено је из Немачке за три милиарде златних марака. Индустрија немачка се обогатила, дивиденде иду у иностранство. Немачки извозници наплаћују се у девизама са страном валутом, коју остављају у иностранству. Они су пребогати, а средња и нижа класа је у сиротињи. Немачка на тај начин умањава залогу њених поверилаца; она троши врло много на трговачку флоту; она је до сада употребила за то дванаест милиарди које су требале ући у Репарациони Фонд; она откупљује своје бродове од Енглеске и гради масу нових. Њена трговачка флота је данас трећа по јачини у свету, она сања опет о хегемонији; она гради жељезнице, и то чак и стратегијске.

У Немачкој постоји криза новчана, али Немачка је сама за њу крива, што је правила тајне аранжмане. Па ипак, немачка индустрија је давала у току 1921 године у средњу руку 40% дивиденде, а држала је марку увек ниско, јер је сав свој капитал имала у иностранству. Како да се томе доскочи2 Створити треба праве царинарнице за иностранство и царине уносити у Рајхсбанку за ратну оштету; узаптити немачке девизе у иностранству... Влада немачка треба да узме у памет: ако Репарациона Комисија примети да она намерно избегава обавезе, свака савезна држава има право, према уговору, да тражи казну. До сада није никаква мера предузимана... Ми имамо дужност да наметнемо Немачкој своју контролу ; не прими ли је она, као што Г. Хелферих предлаже, е онда свака сила има право да предузме, на случај потребе, и изоловану акцију.