Srpski književni glasnik

| ; F |

Храм. 501

Тамо под кристалним сводом, под кристалним сводом плавим, њише се огромно срце

у високој сребрној цркви, огромно крваво срце...

А у место свећа стоје две бледе

дигнуте руке,

две жедне руке небу...

Њише се огромно срце у високој сребрној цркви, огромно крваво срце...

Црвене падају капи на бледе руке верних, тешке црвене капи...

И од сваке једне капље, једне крваве капље, чудно братство се ствара између оних које

вечите Чежње муче крваво, тесно братство између ћуталица,

између сањалица,

између свих песника,

и грешника чистоте жудних, тесно крваво братство...

У дубокој јеловој шуми сребрна црква стоји, у дубокој јеловој шуми...

И њено сребрно звоно музиком часове броји, у дубокој јеловој шуми...

У дубокој јеловој шуми. ЈЕЛА СПИРИДОНОВИЋ-САВИЋ.