Srpski književni glasnik
| ; F |
Храм. 501
Тамо под кристалним сводом, под кристалним сводом плавим, њише се огромно срце
у високој сребрној цркви, огромно крваво срце...
А у место свећа стоје две бледе
дигнуте руке,
две жедне руке небу...
Њише се огромно срце у високој сребрној цркви, огромно крваво срце...
Црвене падају капи на бледе руке верних, тешке црвене капи...
И од сваке једне капље, једне крваве капље, чудно братство се ствара између оних које
вечите Чежње муче крваво, тесно братство између ћуталица,
између сањалица,
између свих песника,
и грешника чистоте жудних, тесно крваво братство...
У дубокој јеловој шуми сребрна црква стоји, у дубокој јеловој шуми...
И њено сребрно звоно музиком часове броји, у дубокој јеловој шуми...
У дубокој јеловој шуми. ЈЕЛА СПИРИДОНОВИЋ-САВИЋ.