Srpski književni glasnik

ХРАМ.

У дубокој јеловој шуми сребрна црква стоји, у дубокој јеловој шуми.

И њено сребрно звоно музиком часове броји, сребрно танко звоно.

А дуга фаланга верних креће се у тиху муку по дугу прашњаву путу, предуга фаланга верних.

Ту су у сребрном плашту e са плавом птицом на руци све сањалице света;

ту су у мркој ризи са штапом свих немира све луталице света;

ту су у црноме плашту усамљености вечне,

с путиром у бледој руци препуним злаћана вина

свих Чежњи и свих Снова, сви песници земљиног шара;

и најзад, спутаних ногу

тешким ланцима Страсти, ту су сви грешници света, грешници, чистоте жудни;

сви које вечите Чежње

за светлијим, бољим светом сажижу,

кидају,

муче...