Srpski književni glasnik

| | |

О АВИ

РАЗВИТАК ВАРОШИ У СРБИЈИ

ЗА ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА! (1815—1839).

Госпође и Господо,

Вечерашње моје предавање има за циљ да вам изнесе један детаљ од прилика у нашој земљи од пре сто година — из онога доба кад се почело рашчишћавање са једном тешком прошлошћу нашега народа, кад је полаган темељ једне боље будућности и кад су стваране основе на којима ће се развити наша садашњица. Из тога фундаменталног доба наше историје има много интересантних детаља. О некима од њих ја сам говорио на другом месту, овде пак хоћу да покажем у каквом су стању биле наше вароши одмах после ослобођења, њихов развитак под Кнезом Милошем, и, најзад, само да укажем на значај тога развитка.

Пређимо одмах на ствар.

Парне лађе пре сто година још нису додиривале Србију, те се из Аустрије прелазило у њу на обичним лађама са веслима.

После вожње од скоро два сата стизало се из Земуна под Београд, на пристаниште. Оно је било просто и примитивно, онакво какво га је сам Бог био створио и пуно широких и неспретно саграђених турских лађа. По њему су се шетали или излежавали прљави, необријани, испијени, али ипак дивљег изгледа, лађари са фесовима и турбанима на глави, у грубим и похабаним црвеним гуњчићима и широким подераним димлијама, голих руку и засуканих рукава. Кроз ту гомилу гурали су се при доласку лађе снажни, само још одрпанији, амали са самарима на леђима, који су им до мало час, док су се на обали лењо излежавали, били под главом, — да дочекају лађу и да заслуже коју пару носећи терете и пртљаге у варош.

т Јавно предавање држано у Београду 24 априла 1922 године.