Srpski književni glasnik

It CC

ФИЗИОНОМИЈА ПРОШЛОГ СВЕТСКОГ РАТА.

Скорашњи велики рат, који бејаше онако силно уздрмао готово цело човечанство, и са којим би се, по значају и последицама, могли донекле сравнити само неколико у историји забележених ратова за светску хегемонију, далеко је превазишао сва ранија очекивања дужином свога трајања, величином маса · уведених у борбу, и количином, разноврсношћу и савршенством техничких средстава, употребљених за ратне циљеве. И заиста, нико пре тога није ни слутио да ће која било држава на свету моћи оволико дуго издржати у ратном стању, и да ће, поред толиких европских држава, стићи да узму учешћа у овом њиховом окршају чак и државе осталих континената светских; нити је когод и мислио да ће, шта више, и оне међу њима које тако рећи никад нису ни имале сувоземну војску, бити у стању да за релативно кратко време избаце на бојиште по неколико милиона ваљано организованих војника; нити је опет ико могао претпоставити да ће модерна техника и индустрија, стављене у службу рата, бити тако страшно продуктивне у погледу распростирања пустоши по бојиштима, па чак и по њиховој позадини. Међутим, све је то било дошло као природна последица оног изванредног и дотле невиђеног напрезања интелектуалне, физичке и економске моћи зараћених држава, у ком погледу су обе збиља биле дотерале дотле да код њих не остаде готово ништа што би било у домашају ума и воље човечје а да не бејаше раније или доцније бачено у овај огроман вртлог општег светског разрачунавања.

А код овако необичних околности под којима се развијаше и одиграваше овај у пуном смислу гигантски рат, наравно да није могла проћи без каквог крупнијег изненађења ни сама наука о вођењу рата, Стратегија.

До душе, још пре овога рата, чим бејаше настала код свију европских континенталних држава она грозничава ужур-

33