Srpski književni glasnik

544 Српски Књижевни Гласник.

цуском. Колико и да је енглески и француски мандат привремен, ипак ће он имати карактер дуготрајности. И поприште борбе око Истока пренеће се сада са Балкана у Малу Азију. Борба ће бити жестока, јер сем утакмице међу европским државама, биваће све јачи, све организованији покрет међу муслиманима којих је од Индије до Тангера преко двеста милиона. Панисламизам је опасност за будућност.

Друштво Народа бавило се још неким другим питањима међу којима су: 1) питање о признању уговора о националним мањинама закљученом између Немачке и Пољске за Горњу Шлеску; 2) питање о економској комисији за Арбанију која ће испитивати природна богатства и изворе Арбаније; 3) питање о националним мањинама које је покренула Мађарска; 4) питање о смањивању наоружања; 5) питање о међународноме здрављу, нарочито о колери с Истока; 6) питање о беломе робљу; међу овима има још и питање о односима Бугарске према њеним суседима. Узнемиравање граница и упадање комитских чета из Бугарске у Добруџу, у Грчку и у Јужну Србију, дало је повода једној заједничкој акцији Грчке, Румуније и наше државе. Ове три државе су се почеле споразумевати да учине једном крај овоме држању и раду из Бугарске. Бугарска је предухитрила ову акцију и изнела је пред Друштво Народа целу ствар. Она је управо оптужила нашу државу пред Друштвом Народа за комитаџилук који је сад један редовни занат у Бугарској. Позивајући се на чл. 11 Устава Друштва Народа |[„сваки рат или претња ратом, било да непосредно погађа или не једнога од чланова Лиге Народа, интересује целокупно Друштво и оно је дужно предузети такве мере које би успешно очувале мир“], Бугарска овако образложава своју тужбу. Бугарска је у великој неприлици што бугарске нередовне трупе, комите, често упадају у земље суседне, у Румунију, у Југославију, у Грчку. Бугарска не може да спречи ово упадање зато што јој не допушта Нејски Уговор, јер забрањује редовну војску, а допушта недовољно рекрутовање и одржавање добровољаца. Због тога се Бугарска обраћа Друштву Народа да оно узме ову ствар у своје руке, да пошље једну међународну комисију, једну анкетну комисију на лице места, после чијега извештаја би се ствар могла уредити. У своме меморандуму који је поднела Ђеновској Конференцији, — о чијем је мнимом успеху бугарски Министар Иностраних Дела на дугачко говорио у бугарскоме Народноме Собрању, — влада је изнела да се бугарске комите рекрутују из оно пола милиона избеглица који се налазе у Бугарској. Ове избеглице раде опет под утицајем два милиона Бугара које су Уговори :о Миру оставили у Румунији, у Грчкој, у Југославији. Ове избеглице су већи део свога времена провели у револуционарној борби, и оне су стална погибија за суседне државе, за Румунију, за Југославију, за Грчку. Са