Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 545

друге стране, бугарска влада нема могућности да спречи прелазак избеглица из тих страна, нити може да одржава ред међу њима кад пређу границу. Ако чете из Бугарске упадају у Румунију, у Југославију и у Грчку, то је зато што је такав систем под којим живе Бугари изван Краљевине Бугарске. Бугарске школе и цркве су затворене, сви бугарски учитељи и свештеници су прогнани; нема слободе савести и удруживања, забрањена је употреба матерњега језика и т. д. Због тога Бугарска влада предлаже као лек четничкоме систему, нека суседне владе начине примирје, нека допусте да се избеглице врате на своја огњишта; нека се избеглицама врате њихова добра; нека се што пре примене одредбе о националним мањинама.

Ова тужба Бугара није друго ништа него једна травестирана жеља за ревизијом Нејскога Уговора о Миру, да се, ако не поново покрене Маћедонско питање, а оно бар да се држи отворено. Бугарска кампања која се води кроз многе листове у Лондену, у Паризу, у Америци, у Берлину, у Бечу, и у Риму, у томе смислу, очигледни је доказ да се Бугари нису отресли својих старих навика, метода и шовинизма. Они истина не налазе одзива у мери у којој се надају чак ни у земљама где имају својих сигурних пријатеља, али, ако га имају и најмање, донекле смо и мч криви. Ми смо занемарили ваша права која су јасно исписана у Уговору Нејском; ми смо занемарили наше дужности према нашем народу у Јужној Србији; ми пропуштамо да о себи сами обавештавамо страни свет; ми и даље пуштамо да се о нашим битним интересима на Ђалкану старају други и да се о њима расправља или без икаквога разумевања или са врло мало разумевања ствари у нашој штампи. Место да ми тужимо, нас туже; јуче Арбанаси данас Бугари. — И ко тужи7 Нас туже они исти који су, према Уговору Нејском, требали да су давно били суђени и осуђени од наших судова за разбојништва почињена у окупираној Србији. Ми пуштамо да се покреће ревизија Нејскога Уговора, и да нас од ње спасавају други. Ако икад, сад је време да се ревидира наша спољна и унутарња акција о Балкану која је до сада дала овакве неповољне резултате. Остане ли као до сада, тужбе као што је ова бугарска, данас неуспеле, сутра могу успети.

Ратни дугови на страни: Наша држава дугује Америци на дан 21 марта прошле године: 26,000.000 долара главнице и 3,300.000 долара интереса |за исто време дугују: Румунија 23,200.000 долара главнице, интереса 2,800.000 долара; Чешка 61,300.000 долара главнице и интереса 7,100.000 долара]. Наша држава дугује Британији 27,000.000 фуната стерлинга главнога дуга |ратни и поратни зајмови]; наша држава дугује Фран-