Srpski književni glasnik

Џемс и Бергсон. 591

отићи даље у перспективе будућности, она припрема једну мудрост чији ће успех бити победа, у извесном смислу, над смрћу. Таква филозофија је врло далека од оне филозофије о којој је тако згодно речено да је „систематска злоупотреба терминологије која је и изнађена баш зато да буде злоупотребљена“. Под новом филозофијом, ствари мењају свој изглед ; све културне форме обрћу своје вредности, стављају се под другу светлост, окрећу нам своје нове и непознате стране, долазе под сасвим други угао посматрања. Нова филозофија значи дело ослобођења. Њена пуна акција је ориентисана на будућност. Две џиновске, маркантне, фигуре на капији будућности јесу духови Џемса и Бергсона.

Њихова дела, нова својим схватањима, смела својом револуционарношћу, проста и јасна као светлост, убедљива и сугестивна јер дају сам живот, имају, природно, свако своје личне одлике и разликују се извесним финијим ниансама и индивидуалним одликама. Свака личност, самосвојна и јака, изграђивала је своје мисли на свој начин, и концепција носи отисак и обележје личног духа који је створио. Али дубоки, битно заједнички став мислени и једног и другог мислиоца, став одсудног анти-интелектуализма је исти; тим ставом је постављена основа новој, хуманистичкој филозофији; тим ставом се извршио обрт у људској савременој мисли; тим заједничким ставом је обележен пут савременог човека к новој култури и изграђени јасни изгледи будућности. Према том крупном ставу, тако замашног значаја за будућност мисли, ситне, еп 4еја1 спроведене, ниансе концепција једног и концепција другог филозофа, могу још занимати оне чија је искључива храна оштроумно и суптилно разликовање „изама“.

Тим душама, којима је добро само у прашњивим архивама где су поређане, етикетиране, у реторте и боце сабијене, умртвљене мисли сложених и живих личности, може падати на памет и та срећна мисао да испитују „приоритет“ идеја хуманистичких и да строго утврде шта коме припада и шта је ко од кога узео. У историји људске мисли има врло често укрштања мислених светова разних личности; ништа није природније од тога, нарочито у времена која су препуна новим тежњама. Џемс и Бергсон, личном природом својих пространих и дубоких духова, укрстили су своје најтање мисли, и са укрсне тачке, заједничке и једном и другом, полазе нове