Srpski književni glasnik

590 Српски Књижевни Гласник.

ону која је виша, идеална, непомична, божанствена. Ова наша стварност је и сувише дуго играла улогу презреније и ниже стварности, док је она друга била виша, божанственог порекла, једна вечна, некретна и зато племенитија и истинитија. Наша стварност, она коју ми преживљујемо нашим искуством, била је само сен, слика, појава, капија, а оригинал, модел, истина и прави живот био је над нама и ван нашег, овог обичног нашег живота. Али се увиђало, и потпуно увиђа све више и више, да нема друге стварности, сем ове у којој смо и ми, са којом и ми изживљујемо и преживљујемо, чији силни ток осећа модерна душа. Идеална царства, ван нашег живота, су сени и слика; а ми имамо право, ми који живимо, и наш живот је једини прави живот ; ако игде треба тражити кључ за разу-

мевање праве и интимне природе живота, то је у нама самима,

у језгру и дубини наше слободне, стваралачке личности коју осећамо у току и замаху силне струје живота.

Све ове мислене струје, ови правци и зачеци идеја, жеља и нада, чезнућа за вером и потребе за експансијом личних снага, умор од сувишног рационализма и претераних апстракција, храбре и смеле жудње за уздизањем личних, душевних доживљаја до стваралачких вредности и нових, личних, слика света, — сва та акумулована енергија душе савременог ч0века, — све је то ослобођено, изражено, формирано и смелим револуционарним ставом бачено пред свет у концепцијама Џемса и Бергсона.

Одсудан анти-интелектуалистички став је карактеристика нове филозофије живота која би, најправилније, најпрактичније и најуспелије, заслужила име: хуманизам. Својим одсудним обртањем од веровања да се разумовим апстракцијама може схватити суштина живота, својим одлучним тврђењем да логика и живот немају заједничке мере, да рационалне схеме разума не могу обухватити ирационалну разноликост и бујност живота, да је слика праве и интимне природе живота у нашој интуитивној и стваралачкој личности и да ваља развијањем интуитивних способности створити могућност за новог, хармоничког, слободног човека — та филозофија је приближила мудрост животу, живот човеку, мудрост човеку. Она је зближила филозофију и живот; она је отворила нове изгледе у будућност пунију свести и слободе; она је дала сврху новим идеалима и новом развоју човечанства; и, ако је дозвољено