Srpski književni glasnik

Џемс и Бергсон. 593

схватању филозофије и живота, одлучни моменат прекрета. Тада су се укрстиле идеје чија је дубока заједничка основа истовремено и основа нове филозофије. Велики духови се најбоље разумеју, и не може бити бољих карактеристика за њих од оних које сами један другоме дају. Ова два револуционара савремене филозофије, чије идеје ослобађају измучену савремену душу од стега рационализма и окова апстракције, нашла су се заједно на још једном пољу.

Џемс је био после Балфура, а Бергсон 1913 године, председник „Друштва за психичка истраживања“. Ово друштво, склопљено у сврси да на објективан, научни начин испитује „мистичке појаве“, радило је одмах, од почетка, вредноћом и прецизношћу једног метереолошког бироа. Мистичке појаве, појаве окултизма, појаве медиума, хипноза, телепатије, чудних привиђања и т. д., биле су врло дуго времена, и ако вера милиона људи од старина, изложене презирању ортодоксне науке. Џемс се заинтересовао за њих оном својом страсном енергијом којом се прихватао испитивања свих појава душе човечје, тражећи да у тим несумњивим личним искуствима“ открије нешто од оних дубоких и моћних духовних струја и закона, који веју кроз наш лични живот. Он је, са правом, истакао важност испитивања тих појава, и извукао линије којима ће се кретати њихове плодне примене на тумачење живота. Мистичке појаве ваља испитивати баш зато што су нередовне и изузетне, јер „некласификовани остатци чине увек најпространије поље за нова открића“. Сви велики духови су се, истрајно и жилаво, бацали на испитивања оних појава које су биле изузетне, нередовне, заборављене. И он верује да ће испитивање тих појава пробудити наша схватања о нашој интимној личности, нашем „ја“, и, испитивањем подсвести, боље расветлити наше духовне везе са универсумом. Бергсон је, исто тако, увидео сав значај нових психичких испитивања; стара психологија, заснована на хипотези идентитета церебралног и спиритуалног, има да се постави на нове основе. Остављајући на страну „рђаву метафизику“ — како он вели — т.ј. интелектуалистичке методе у психологији, Бергсон сматра да ће испитивања необрађене области духа и психолошких реалитета дати „резултате који ће премашити наше наде“. Наша наука о духу је још у повоју, сматра Бергсон; а Џемс вели да је данашња психоло-