Srpski književni glasnik

594 Српски Књижевни Гласник.

гија само тек „нада на једну науку“. И овде, у процени вредности психичких истраживања и у схватању нових ориентација у психологији, и ШЏемс и Бергсон су схватили на исти начин потребу и корист нових изучавања; природно је да су њихова схватања ориентисана у смислу супротном данашњем механистичко-рационалном схватању живота.

Овако о анти-интелектуалистички о ориентисана, кидајући дуговремене традиције које се провлаче кроз историју људске мисли још од Платонове концепције револуционарне у правом смислу речи, нова филозофија, чији су оснивачи Бергсон и Џемс, произвела је, са живим интересовањем, отпоре, критиковања, осуде, хвале, одушевљења. Она је, једном речи, захватила непосредно у живот савремене мисли и дохватила дубину сржи и језгра савременог животног проблема. „Усред високе материалне и интелектуалне културе, она је поклич за душом и за унутрашњим животом“. Све наде и тежње и сва очајања савременог човека, његово тражење вере и Бога, његова силна потреба за емоционалним, пуним и интенсивним животом, његови снови о пунијем духовном животу, ослобођењу свести и људске личности, његове најдраже и најтајније слутње о развоју личних, својих, интимних снага интуиције и доживљавања, — све је то узбуркано идејама филозофија Џемсове и Бергсонове. Узнемирена душа наших савременика је открила у њима вође за једно ослобођење и за један бољи живот: за ослобођење од механистичких схватања живота и мртвог рационалистичког става према живом животу, за бољи живот, јер пунији, човечнији и слободнији.

Тешко је изрицати процене вредности док су оне у врењу борбе и живота и у развоју. Али је уверење у нова схватања животворна клица која у себи, потенциално, носи сав разгранати, шарени, пуни и бољи живот; једно уверење значи мост за будућност, једно уверење значи већ изграђивање будућности, и у основима уверења лежи већ план будућности. Таква уверења у обнову мисли и културе доносе својим

делима Џемс и Бергсон. ВЛАДИМИР ВУЈИЋ