Srpski književni glasnik

598 Српски Књижевни Гласник.

ма какав посао у вароши, доносио је обилат приход. „Не треба ти више од 500 гроша, пише са Засавице, 20 септембра 1816 године, Стеван Живковић Вуку Караџићу, па да отвориш у којој ти драго касаби, селу или паланки дућан, па да живиш. Ако ли пак волиш и механе мало држати, ракије држати и проче, то ти нико не брани. Таковим начином можеш живити, а другим не можеш. Шабац се на Баиру начинио да ти око има шта гледати. Наш се Обрад помогао продајући ракију; сад да му загледаш у торбу. И Амиџа се спрема то чинити како кућу доверши. А ти си отишао у тај весели Беч да дангубиш. Гледај што пре да довершиш књиге, за које овамо весма распитују, пак ајде да живиш“. Ужице, које је 1805 године било изгорело, било је 1829

године „после Београда највећа и најнасељенија варош у.

Србији“, „једна од главних спојних тачака српске трговине са босанском“, са становништвом чији су већи део чинили имућни трговци. Пожаревац, који су Турци 1813 године били запалили, те је заједно са црквом изгорео, 1826 године био се „сасвим подигао и још већим постао“. У њему су били „многи трговачки и занатлијски дућани, а изван чаршије имају станове работници и земљеделци“. У Ваљеву је 1827 било на 180 домова, више од 50 дућана „различитом робом напуњених“.

На подизање вароши утицало је и то што су постале јачи административни центри.

Од свију вароши у унутрашњости земље, ако не у величини, а оно у напретку, највише је био измакао Крагујевац. Пре ослобођења он је био сасвим обична турска варош, без икаквог особитог значаја сем локалног. Како није био ни на главном друму, он је далеко изостајао иза других вароши, које су биле Ha бољим комуникацијама. 1818 године имао је 193 српске куће са 378 пореских глава. Турака је у њему било остало врло мало. После 1820 године, у њему је један једини турски дом, у коме станује муселим, једна „скоро са свим порушена џамија“ без мунарета, и једна турска кафана за путнике. 1818 године Крагујевац је постао престоница Србије, и од тада почиње одскакати његов значај. Колико је Крагујевац у почетку био безначајан, најбоље се види из тога што није био у стању да задовољи ни најобичније потребе скромне престонице једне примитивне земље. Кнез

O рани а Вини ава У