Srpski književni glasnik

Италија и Ми. 605

користи које ће она донети, учиниће да се брзо уклоне узроци нашег и италијанског незадовољства због Истре, Ријеке и Задра, која данас морају још постојати баш једино зато што се ништа није урадило на стварању других, замашнијих узрока задовољства у нашим односима.

Зато треба показати оно што слабо ко верује и зна код нас и код Италијана: а то је, да је Италија могла и може много нама директно и индиректно користити, да смо ми њој то исто могли и можемо учинити, и да само ми, а нико „други, најбоље, најбрже и најефикасније у стању то да изведемо. i

Почнимо с првим тврђењем: целокупно наше унутарње и спољње консолидовање било би и биће и брже, и јевтиније, и сигурније да је и кад би Италија одустала од своје познате политике према нама на свима тачкама. Доказујући сада да би Италија одустала од тога ако бисмо јој ми донели оне користи које њој само ми можемо дати, прелазимо на друго "тврђење.

Италији, после рата, требало је и требаће и данас, пре свега: унутрашњи и спољни мир. За овај други поступак свима мора бити јасно колико ми можемо допринети, те ћемо се задржати само на првом.

Побољшање унутарњих прилика Италије јесте у основи један економски проблем, а само врло мало последица романшШичног периода њене унутрашње и спољне политике, како Г. Балугџић преноси примајући их, речи вође италијанског фашизма, Мусолиниа. Национализам и фашизам у Италији је тек у другом реду „романтичан“: у унутарњем погледу, он је сласао ту земљу, унесрећену ратом, од револуције; у спољној политици, он је потпуно логички одговарао предратним империалистичко-териториалним схватањима дипломације Великих Сила у Европи. Лондонски пакт, када је чињен и дуго времена после, сасвим је био у. духу и познатих руских, енглеских и француских амбиција. Италија се њега, с погледом на наше тежње, није могла сасвим одрећи, зато што човечански није било могуће захтевати од њених дипломата и полити"чара — традиционалних као и оних из других великих земаља — да тако брзо буду убеђени у пријатељске намере и државничке способности наследника Аустро-Угарске. Општа екомномска — а и политичка — криза услед последица рата и