Srpski književni glasnik

608 Српски Књижевни Гласник.

нашег живља под Италијом моћи бити осигурана, ако се буде хтело са обе стране сарађивати у интересу напретка обе земље, ненормално удаљаване једне од друге.

АНКЕТА О СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА. (Х)

Прави карактер хрватскога проблема је баш у томе да то заправо и није никакав прави проблем, а у колико је проблем, то није „хрватски,“ већ општи наш југословенски. Цели комплекс свих тих питања и загонетки и није ништа друго, већ сливање једног примитивнијег у један виши облик националне идеје. Јер, услед посебног стицаја историјских прилика — а нарочито услед провале Турака у Европу, — југословенска се етничка маса на Балканском Полуострву није развила јединственим културним и државним животом од Средњег Века па до у раније доба. Премда етнички хомогена, она место јединственог националног осећања ствара њих више, па има, још увек и врло јаких етничких елемената који се национално још у опште нису определили. Осим српске, хрватске, словеначке и бугарске неке врсте југословенске „поднације“, да их тако назовем, имадемо и три велике групе наше етничке масе: маћедонске Југословене, босанске муслиманске Југословене и бачко-барањске Буњевце и Шокце, који се још нису коначно прикључили ни једној југословенској „поднацији“, већ као на пр. сад неки бачко-барањски Буњевци и Шокци што настоје да створе неку посебну југословенску „поднацију“.

Главни је пак узрок оваковом развитку југословенског национализма тај, што он досад није био ношен једном јединственом националном буржоазијом, већ ситнобуржоаском интелигенцијом ограниченом феудалном и конфесионалном културом. Национална идеја дошла је к нама као пресађена идејна биљка с економски и политички развијеног Запада, а није била претежно плод нашег властитог економског и политичког развитка. Она је дошла од горе, из идеологије интелектуалаца, а не из развијених материалних потреба једне

јаке социалне класе.