Srpski književni glasnik

524 ___ Српски Књижевни Гласник.

буђење енергије и воље за животом, пуна животне радости, мудра водиља у животу, отмена и пуна снаге мудрост. Таква није наша најновија професионална и академска

филозофија. ВЛАДИМИР ВУЈИЋ.

ОМЛАДИНСКА СКУПШТИНА У БЕОГРАДУ. (1867) (Крај.)

Ово сумарно решавање наговештавало је да се бура од · некуд опет приближује... А и без тога што би могло још доћи, Омладинска Скупштина беше већ „разбуцана“. Члан Скупштине Илија Вучетић, описујући стање Скупштине, ређа како су јој за време договарања многе препреке на пут метане: „два секретара и неколико одборника спречени су и не могу у раду учествовати, поједини чланови морадоше оставити наш круг“, и зато предлаже „да се прогласи ова скупштина за свршену, кад смо већ у главном означили, шта има Омладина да ради“.

Овај говор Вучетићев беше сигнал за даљу живу дебату, која карактерише моменат, и при свој уздржљивости говорника коју су им прилике налагале, осећа се велико, оправдано незадовољство и разилажење. Тако, између осталих, Александар Сандић налази да не треба Скупштину за свршену огласити, допуњујући се у току дебате: да би се тако спасло достојанство владе пред светом, да јој се не би којешта подметало „чиме би се можда и Србија брукала, на коју већ и онако вичу“, итд. На овај приговор је дао Владан Ђорђевић одговор, налазећи да је у главноме свршен рад, да Скупштина нема даљих услова за живот, и зато је за предлог Вучетићев ; а одговарајући доцније Сандићу, рече: да на Србију не виче нико, нити ико сме да реч рекне противу ње, јер нема ни једног међу нама који не би и последњу кап крви жртвовао за Србију, бранећи њену част. Каменко Јовановић потпомаже такође предлог ДВучетићев, објашњавајући даље да смо, вели, дошли у Србију као српску земљу, нисмо се ни о шта огрешили, ни дали повода да нам се овакве препреке на пут стављају, а то се ипак чини и баца на нас љага, коју ваља да скинемо, јер смо се владали као изображени и свесни људи. Благодари, у исто време, Општини на српском госто-