Srpski književni glasnik

Омладинска Скупштина у Београду. 529

Скупштине.! То смо учинили ради саме скупштине; а исто тако и ради извођења наше главне мисли: изношења рада Либералне Странке у ово доба.

Одвојени од народа строгим мерама ондашње владе, либерали из и-телигенције, распршта-и куд који, не могаху, после Свето-Андрејске Скупштине, више никако ући у Народну Скупштину, као једино место где су могли пресадити и у практичну политику увести своја начела. Нису се могли орга .изовати у какву политичку целину, ни иначе, пошто не беше онда никаквих политичких удружења, како их ми данас разумемо и практикујемо. Најзад, не могаху ки путем штампе изражавати своје мисли, а још мање поставити и изводити какав политички програм свој. Јавила се беше, најпосле, мисао о уједињењу омладине целога Српства, и они, као представници народносне идеје и слободе, уђоше сви у то велико јато, које је своје прво гнездо свило изван Србије, те га одмах затим доведоше у Београд. Али ту баш наиђе и Омладина и њена Скупштина, па и српски либерали, на немилосрдан отпор, и сустиже их судба коју смо довде изнели, и коју већ знамо.

Али не мање беше струја либерална јака и у народу. Она продираше, као што знамо, и у Скупштину. Последња "Народна Скупштина 1867 године била је по људима и по идејама либерална скупштина, којој су и председник и потпредседник, и ако 'наименовани, били оба либерали. Влада се задовољила само секретарима. Бирачи, који су, и против воље владине, слали такве људе у Скупштину, без сумње су и сами били истога духа и расположења, и, у колико је до њих стајгло, нису пуштали да мимо њих продре каква друга струја.

Појединци, вароши, срезови, па и читави окрузи, представљени у скупштинама, беху ношени либералном струјом. Она беше овладала, дакле, целим народом. Али, која вајда кад се не могаше доћи ни до какве организације! А без организације, без вођства, свака, па и најјача странка, не

! Потпуни записници ове знамените скупштине налазе се у листу Србија за 1867, годину. Ту су и сви поздрави који су. стигли са свију страна Српства, па, 'по могућству, и од Срба под Турцима, међу којима је и једна телеграфска честитка Босанаца, који су је послали из Славонскога Брода и потписали је као „Словени Сарајлије“.