Srpski književni glasnik

530 Српски Књижевни Гласник.

може доспети до оне снаге коју она, и ако бројно велика, може да развије само кад има свој центар, — свога вођу. Вођа народне, доиста патриотичне политике беше сам кнез; а руковођа државних послова у практици беше влада. За трећу врсту вођства, т. ј. вођства незваничнога, слободнога, које би стајало на челу слободнога кародног кретања, не беше места. Свуда тамо где би било додирних тачака на којима би се састали народ и прваци либерални, ту је се увек одмах нашла крута рука „правитељства“, која се утурала међу њих са свом грубошћу својом; и док је народ гурала у гомилу, из које није ни смео ни.могао да се расипа, дотле је дочепавала и згужвавала свакога ·„обележеног“ „слободњака“, и отурала га далеко од себе, од чарода, па и од саме отаџбине. Тако не могаху доћи до вођства либералне странке ни Јеврем Грујић, прави вођа Свето-Андрејске Скупштине, који доцније, осуђен, затворен па пуштен, могаше о својој невољи завапити тек у Новом Саду, где је 1867-ме издао своје дело: Правни прешрес о пропасши Великога Суда у Србија 1664 године, у којој се години јавио поново на челу Омладинског Покрета, и с њиме заједно опет био потиснут ; ни Стојан Бошковић, који је као професор вршио службу и сам, с друговима, био гоњен и изложен, и изражавао се у субјективном идеализму, који је нашао пробрана израза у далеко доцнијем збирном спису његову За просвешу и слободу (Београд, 1882); ни Владимир Јовановић, који је свој силни крик дао чути и у своме Србенди и гошовану па, затим, у свом спису Србија, и у листовима ван Србије: Дневнику, у Новом Саду, и Слободи, у Женеви; најпосле, поред многих других, до вођства не могаше доћи ки бујни Милован Јанковић, ни ћутљиви и поетиччи Јован Илић, који се, у одсудном тренутку, могаше и на свој пиштољ позвати, за поткрепљење својих политичких начела, али не беше предестиниран за вођу. Та улога је припала негда школском, а позније политичком другу свију њих, досуђена му логиком догађаја и политичким током ствари у Србији какав је ускоро наступио — припала је Јовану Ристићу, са којим и странка либерална, упоредо са догађајима, стаје на пуну своју снагу, и узима пресудног учешћа у судби земље и

њене историје. ЖИВАЧ ЖИВАНОВИЋ.