Srpski književni glasnik

536 | ти, Српски Књижевни Гласник.

свијету него да буде народ Српски. Ми нијесмо још прави народ. Најприје ваља сви да сс саставимо у једну државу. Пак онда да смијемо радити што је год Бог допустио свакоме народу да ради, и да то заиста радимо. Докле се год народ наш не састави уједно, дотле је богаљ и наказа, а докле год не смије чинити што други народи паметно раде, дотле је роб. — Ово све може бити да ће се. уједанпут једнијем трошком — учинити, али опет треба да сви — сваки дијел народа нашега — засад ради што му је ближе што може више. Ја мислим да ми сви који год што имамо с Маџарима ваља сад да се скопчамо сасвијем уједно: Далмација, Хрватска, Славонија и остала сва Србадија по Маџарској. Шта ви о овоме свему мислите, шта ли другима говорите, шта ли други говорег“

Разочаран и незадовољан интригама и раздором који је у ово време владао међу српским првацима и међу вишим свештенством, Јустин је писао Даничићу да му јеј,неправо што је у Маџарској, а не у којој слободнијој држави; да га мрзи што је у овој вери, а не у којој паметнијој; и да га мучи што се нашао као члан у овоме народу, а не у ком другом где паметни коло воде. — И ево како Даничић као младић од 23 године поучава много старијег човека од себе. У истом писму он му пише: „Шта се првога двога тиче, по мојијем мислима право сте казали, али на треће нипошто немогу с вама пристати. И ја бих вољео да смо у слободнијој држави и у паметнијој вјери, али члан другога којег народа никад не бих зажелио бити, па да се сто пута на свијет родим. Оно обадвоје може човјек промијенити кад год хоће и ја мислим да треба да промијени, — али народности не може и не треба човјек никад промијенити. А заштог Јер су држава и вјера уредбе љуцке, а народност је уредба Божија. До људи стоји хоће ли се ко у овакој или онакој вјери и држави родити, али у коме ће се ко народу родити, не стоји до људи. Оно су случаји, али ово има свеше или (ако хоћете) природне или (можда најбоље само) своје узроке. Ако нам држава и вјера не ваља, треба је поправити или ако нађемо гдје већ готову љепшу, треба промијенити бољу за гору (као што већ рекох). Али народност и не може не ваљати, јер је она дјело Божије. Ако у народу коме има како зло, ја мислим да оно зло није изишло из народности, па зато да не треба на-